Производња у Српској све мања, дрвна индустрија посебно угрожена
Индустријска производња у РС у паду је већ дуже вријеме, а привредне гране које имају велике проблеме у том смислу су производња и прерада дрвета и производња намјештаја.
Према посљедњим званичним подацима, индустријска производња у РС, у седам мјесеци ове године је мања за 4,1 одсто у односу на исти период прошле године. Само производња и прерада дрвета биљеже пад од 11,4 одсто, а производња намјештаја од 2,4 посто.
“Већ двије и по године биљежимо негативне трендове у производњи и преради дрвета и производњи намјештаја. Познато је да домаћа дрвна индустрија извозно оријентисана и да зависи од ситуације у земљама Европске уније са којима остварујемо највећу спољнотрговинску сарадњу. Када се код њих нешто промијени, аутоматски се одрази на нашу привреду, а поготово дрвну индустрију”, објашњава за Фену Игор Андрић, секретар Удружења шумарства и прераде дрвета у Привредној комори РС.
Он подсјећа да је прошла година била катастрофална за дрвну индустрију јер је производња била мања за чак 40 посто у односу на 2023. годину.
“Кроз разговоре са произвођачима има неких наговјештаја о благом побољшању, али је то и даље далеко од добре сиутуације”, наводи Андрић.
Што се тиче извоза прераде дрвета и намјештаја, он каже да се биљежи благо повећање у финансијском смислу од 4,3 одсто. Претпоставља да је то проузроковано повећањем цијена, јер је контрадиктирно да биљежимо минус у производњи, а да имамо повећан извоз.
Ови негативни трендови су довели до тога да нека предузећа престану с радом, док су остала смањила број радника због смањених наруџби из иностранства.
“У преради дрвета је смањен број радника за 4,7 псто у првих седам мјесеци, а у производњи намјештаја за 6,8 одсто”, каже Андрић.
Он истиче да постоје покушаји да се нађу нека нова тржишта, али је питање колико је наша производња конкурентна. Андрић мисли, прије свега, на Блиски исток, Сјеверну Африку и САД, преноси Фена.
“Има неких уговора који су направили наши привредници, али то је процентуално веома мало. Знам њих неколико који су остварили контакте у САД, али са уведеним царинама су опет у проблему”, наводи Андрић.
Он закључује да опоравак домаће привреде зависи од трендова у Европској унији.
(Цапитал) Фото: БН
Повезане вијести
Коментари (15)
Ноле
А додов рачун све дебљи. Е глуп смо народ.
Прдекистан
Ниста ново. Густи прдез свуда свуда по прдекистану.
Словенац
Па зар нисмо стабилни и јаки како рекосе главни
+
Лопине удружене. ИЗ ШУМАРИЈА, ПРЕКО ДИ И СВЕ ДО ВРХА ВЛАСТИ.
Рамбо
Све СНСД гласачко тијело нека Цркну !
Михајло1974
Искрено рецено заболе ме к...ц. Сами сте криви.
еxцалибур
И небила све мања кад сву шуму сасјекоше и продаше,да се открије криминал у шумама и да је правне државе ови на власти и у министарству шумарства и водопривреде давно би били на робији а шумска газдинства запечаћена до даљњег,а овако имамо само пљачкаше и лопове што сасјекоше шуму и продаше све у своју корист само да би послије откупили дрвну индустрију од тајкуна зарад гласова радника дајући им трупце за рад и тако од избора до избора.
борац
У мојој планини а зове се Јаворова је буквално све искцено.Храста висе нема за 200 или 300 година сад сијеку боровину коју је Аусрија садила.Остају крцевине.
борац
Па друге и нема осим дрвне неправимо лаптопе и телефоне.
Буцо
Питам се даи ли би нам економски било боље као независној држави?
Пале 62
Средице то Миле све само док се договори са Смитом да га врати за предсједника РС и укине све санкције које су уведене и оне које це му се тек увести.
Били
Па дрвна индустрија је сва у криминалу до грсе, суме су унистене и покрадене. Залосно ал истинито.🤔
Ггг
увијек се вадите на стање ван републике српске.да ли је ико ид вас куповао дрвне сортименте по реалним цијенама од сума српске,колико има фирми које су биле у повољном полозају од владе републике српске,колико су фирме добијале субвенција,и кад се узме ниска цијена рада,прерадјиваци су имали велику добит,па сви су енормно богатији него кад су кренули са производњом.али у ијек кукњава како им је теско,а кад се радници позале да им је мала плата или рад дузи од 42 сата седмицно,добију отказ,немају право да се зале.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.