Мамић открио: Србин из Српске дао ми је 22 милиона на "лијепе очи"

Мамић је гостовао у емисији “Све у 16”, на телевизији К1, и том приликом се подсјетио важног периода из његовог живота.

– То се не заборавља. Стварно, то је за Гинисову књигу рекорда, или не знам, за Нетфликс, за неку серију. Ја немам ни евро, немам рачун, али имам идеју. И наравно, и љубав људи има своје границе, али овај човјек ме никада у животу није видио… Чуо сам за тог господина, власника банке из Бањалуке, и најавио сам се да дођем. Он је власник банке, а ја сам дошао са кћерком Ивом, тада је имала 26 година. Кад смо стигли, одмах сам осјетио да ту има нешто посебно.

Дочекао ме је лично, заједно са цијелом управом банке. Наравно да је мој фудбалски педигре имао улогу у свему томе. Мислим, да се не лажемо – хајде да видимо тог Мамића: какав год да је, је л’ способан човјек, или бараба, или галамџија? Чак и они који ме не воле, желе да ме упознају. А мени је то довољно – па онда долази стварност – испричао је Мамић.

Додао је како је у том разговору сазнао да је тај господин из Мркоњић Града, велики бизнисмен, и да има много послова и у региону и по Европи.

– Иако га никада нисам видио да пије – јер смо се касније више пута виђали – тада ми је причао бајке о својој шљивовици коју сам производи. И тако – мазнемо нас двојица цијелу боцу шљивовице. А ја иначе не пијем – испричао је Мамић.

Мамић је рекао да је тај човјек, у том тренутку градио око 3.000 станова у Бањалуци, и да су му синови радили на тим зградама.

– Одмах их је позвао, рекао им: “Мамић нам је у гостима”, и звао их да дођу да се сликају. И, ријеч по ријеч, ја њему искрено кажем: “Слушајте, ја сам дошао да мирне савјести питам – постоји ли шанса да ми помогнете? Јер ја сам репутациони ризик. Ниједна европска банка ми неће дати ни евро кредита. Постоји ли могућност да кредитирате пројекте моје кћерке?” А он мени одговори: “Ј**е ми се за репутациони ризик. Ти си мој брат. Ја ћу ти дати кредит за шта год треба.” И човјек – у једном дану – 22 милиона марака! То је био мој нови почетак – испричао је Мамић.

Није ту стао, наставио је да говори о човјеку који му је помогао.

– У једном тренутку, током те посјете, долази један човјек и доноси поклоне – домаћин устаје, узима их и предаје мојој кћерки. Послије долази једна дама, доноси поклоне – он устаје, прима их и даје их мени. И знате, није мени проблем да се емотивно отворим кад ми неко пружи такво гостопримство. Иначе, током цијелог разговора – и касније сам то видио – човјек стално држи бројаницу у руци, 24 сата – рекао је Мамић.

Додао је да му је то много значило: “Вјерујем да је вјерник. И то је за мене посебна димензија. Мада, вјеруј – не вјеруј – најважније је да ли си човјек”.

– И онда сам му рекао: “Не знам шта сте ми направили – развалили сте ме.” Кад се човјек нађе у проблему, па му неко покаже такву љубав – то је неописиво. Дигнем се, погледам га и кажем: “Слушајте, па ја сам го. Не знам како да вам узвратим. Немам шта да вам дам. Да извадим бубрег? Срце?” И скинем сат са руке – скупоцјен сат – и кажем: “Хоћу да имате успомену на мене.” Иначе то никад не бих причао, али ето… Међутим, тај човјек касније долази у Херцеговину да обиђе моје пројекте – иако нема времена за то. Стварно је презаузет. И каже ми: “Имам ја сад нешто за тебе.” И поклони ми – исто тако скупоцјен сат. Као реванш. Тако да – један другом имамо успомену – рекао је Мамић.

За крај је додао:

– Жао ми је што не могу да говорим о њему пуним именом и презименом, иако ће многи наслутити о коме се ради. Нема пуно таквих људи. Мене не занима ништа – и нека се мојој дјеци деси оно што ја њему желим – и његовој породици. А оно што сам створио са својим кћеркама, између осталог и захваљујући њему – да му сутра затреба – све бих му преписао. Ето, толико мислим о њему – рекао је Мамић.

(Српскаинфо) Фото: Фејсбук