Неумољива статистика: Све мање рођених, народ све старији

Статистика је јасна... 

У Федерацији Босне и Херцеговине током јула 2025. године рођено је 1.371 беба, док је умрло 1.718 особа, што значи да је природни прираштај износио минус 347, а витални индекс 80. Негативан природни прираштај забиљежен је у девет кантона Федерације, изузев у Западнохерцеговачком кантону. У периоду јануар – јуни 2025. године у ФБиХ је рођено 6.786 беба, док је умрло 10.160 становника. Током 2024. године укупно је рођено 15.375 дјеце, а умрло 20.195 особа, па је природни прираштај у тој години био минус 4.820.

У Републици Српској у другом тромјесечју 2025. године регистровано је 1.812 живорођених и 3.394 умрла лица. Број рођених у другом тромјесечју био је мањи за 5,2 посто у односу на исти период прошле године, док је број умрлих порастао за 6,6 посто. Када је ријеч о брачној статистици, у Републици Српској је у истом периоду број склопљених бракова порастао за 4,1 посто, док је број развода смањен за 7,2 посто у односу на друго тромјесечје 2024. године.

Демографски подаци указују на то да Босна и Херцеговина наставља тренд негативног природног прираштаја. На смањење броја новорођених утичу ниски фертилитет и све израженија емиграција младих људи и породица, што значајно смањује број становника репродуктивне доби. 

С друге стране, популација у земљи је све старија, па се број умрлих повећава из године у годину. На одлуку о рађању утичу и економска несигурност, незапосленост, недостатак прилика, као и касније ступање у брак и одлагање родитељства.

Ако се овакав тренд настави, посљедице за друштво би могле бити озбиљне. БиХ се већ суочава са смањењем радне снаге, што отежава финансирање јавних сервиса попут пензијског и здравственог система. У исто вријеме, повећава се притисак на здравствене и социјалне услуге због раста удјела старијег становништва.

Број дјеце у школама се смањује, па се већ биљеже случајеви затварања одјељења или читавих школа у појединим срединама. Демографски пад највише погађа неразвијене и руралне дијелове земље, гдје се становништво убрзано исељава, док су градови нешто отпорнији, али ни они не биљеже позитивне трендове.

Стручњаци упозоравају да су за заустављање негативног прираштаја потребне озбиљне мјере пронаталитетне политике, од финансијских подстицаја за породице с дјецом до побољшања животних и радних услова младих. Као посебно важно наводи се отварање нових радних мјеста, осигурање приступачног становања, али и мјере којима би се дијаспора мотивисала на повратак и улагање у земљу.

Поред економских фактора, неопходна је и стабилнија социјална и здравствена политика, јер без свеобухватног приступа тешко је очекивати заустављање, а камоли преокрет у демографским кретањима.

(Бука) Фото: БН