ОЈТ не истражује спорну концесију за "Виадуцт"

"ХЕС Врбас" Бањалука је, подсјетимо, у власништву "Виадуцта", а још нико се у овом случају није нашао на оптуженичкој клупи, иако су грађани остали без огромне своте новца због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

Из Окружног јавног тужилаштва Бањалука су нам потврдили да су предмет који се односи на "Виадуцт" формирали 3. јануара 2020. године.

"Тај предмет се односи на радњу издавања двије фактуре предузећа 'Виадуцт' Порторож предузећу 'ХЕС-Врбас' Бањалука у износу од 1.260.000 евра. Ово тужилаштво је 3. јануара 2020. године упутило захтјев за провјере навода пријаве МУП-у РС - Управи криминалистичке полиције (УКП)", речено је за "Независне новине" из Окружног јавног тужилаштва Бањалука.

Како су додали, поступајући по захтјеву тужилаштва УКП МУП-а Републике Српске је тај предмет доставио главном тужиоцу Тужилаштва БиХ, а након разматрања Тужилаштво БиХ је спис 10. октобра 2022. године вратило Окружном јавном тужилаштву Бањалука.

Из бањалучког тужилаштва подсјећају да је УКП МУП-а Републике Српске 26. јула 2024. године овом тужилаштву доставио извјештај против Б.Г., В.З., Н.П. и "Виадуцта", због кривичног дјела злоупотреба службеног положаја или овлаштења.

"У погледу навода из извјештаја, а у вези са спорним фактурама, ово тужилаштво је прибавило спис Окружног привредног суда у Бањалуци, пред којим је вођен поступак. На основу досадашњег тока истраге утврђено је да су поменуте фактуре већ биле предмет судског одлучивања. Након што се подаци из судског списа анализирају са подацима прикупљеним из досадашњег тока истраге и чињеница наведених у арбитражној тужби и пресуди, тужилаштво ће тада бити у прилици утврдити потпуно чињенично стање и у складу с тим одлучити о томе да ли евентуално постоје елементи кривичног дјела", кажу из Окружног јавног тужилаштва Бањалука.

Потврдили су да они не воде истрагу поводом додјеле спорне концесије, односно њене реализације.

"То није у надлежности овог тужилаштва, нарочито имајући у виду да су наводи о додјели спорне концесије били предмет поступка Републичког јавног тужилаштва РС - Посебног одјељења за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, које је о томе донијело одлуку", казали су из бањалучког тужилаштва, одакле тврде да су дали приоритетни значај предмету на којем раде, а са циљем доношења тужилачке одлуке у што краћем року.

Прије неколико мјесеци је и Миланко Кајганић, главни тужилац Тужилаштва БиХ, потврдио да се Републичко јавно тужилаштво бавило случајем "Виадуцт". Из онога што је рекао може се закључити да се ни они не баве тиме ко је крив за спорну концесију.

"Евентуалне злоупотребе гледе концесија су искључиво у надлежности ентитетских правосуђа. Знам да је Републичко јавно тужилаштво крајем 2024. донијело одлуку о непровођењу истраге", рекао је тада Кајганић и додао да је немогуће очекивати од Тужилаштва БиХ да контролише арбитражне поступке.

Подсјетимо, о афери "Виадуцт" већ мјесецима се говори у БиХ, а одговора на нека од кључних питања још нема. Оно што је познато јесте да је Међународни центар за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону (ИЦСИД) одлучио да словеначка компанија "Виадуцт" има право на одштету од 39,8 милиона евра (77,61 милион КМ), а на крају је за тај спор исплаћено 110.688.333 КМ и у питању су средства грађана Републике Српске.

Клуб посланика ПДП-а је недавно тадашњем предсједнику Владе Радовану Вишковићу поставио осам питања у вези с овим случајем, а на њих је одговорио Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске.

"Трибунал је своју одлуку образложио на сљедећи начин: Тужени је прекршио стандард поштеног и равноправног поступања према инвестицији тужилаца. Тужени је поступио на произвољан и дискриминаторан начин кад је у питању инвестиција тужилаца и није поштовао легитимна очекивања тужилаца. Као посљедица тога, тужиоци имају право на одштету у износу од 39,8 милиона евра (у овај износ је урачуната и камата обрачуната по каматној стопи пондерисаног просјечног трошка капитала, у периоду до 12. новембра 2021. године)", навео је Ђокић.

Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за правне послове у "Транспаренцy Интернатионалу БиХ", сматра да су у случају "Виадуцта" институције требале да буду много транспарентније.

"У том случају нисмо добили довољно релевантних информација, нити смо их добијали правовремено. Тек када је све дошло на наплату, онда смо, на инсистирање јавности, а поготово медија, почели да добијамо информације и како су медији распакивали одређено питање - тако смо добијали одговоре. Није било унапријед никаквих иступа у јавност од стране јавних званичника. Оно што још немамо и што очигледно нећемо ни имати јесте одговор на питање ко је крив за све", рекао је Ожеговић за "Независне новине".

(Независне) Фото: НН