Власт у Српској функционише као мафијашка организација у којој умјесто транспарентности важи закон Омерте

Пише: Др Милан Благојевић 

Тада је предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић отварајући сједницу рекао: "...предсједник Републике Милорад Додик дао је мандат за састав Владе господину Саву Минићу дописом од 29. августа...".

То су ријечи на аудио-визуелном снимку јавно доступном путем интернета и оне су доказ да је Милорад Додик 29.8. ове године дао нешто на шта нема право, тј. мандат Сави Минићу да буде кандидат за премијера.

Додик нема право на то јер је много прије 29.8. ове године престао бити предсједник Републике, пошто му је тај мандат по сили закона (Изборног закона БиХ и Кривичног закона БиХ) престао 12.6.2025. када је постала правоснажна осуђујућа кривична пресуда жалбеног вијећа Суда БиХ којом му је изречена година затвора и забрана обављања функције предсједника Републике у трајању од шест година.

Дакле, по сили закона Додик од 12.6.2025. више није предсједник Републике, јер Изборни закон БиХ прописује да мандат изабраног званичника престаје даном правоснажности кривичне пресуде којом је изречена забрана обављања функције, а не даном када ЦИК БиХ донесе одлуку којом само утврђује да је званичнику престао мандат даном правоснажности пресуде, нити даном кад је та одлука ЦИК-а достављена Додику.

Све речено говори и о још нечему што је правно важно. Наиме, ако је Додик послије 12.6.2025. године, а не прије тог датума, извршио радњу преношења овлаштења предсједника Републике на потпредсједника Давора Прањића, таква радња би била двоструко противправна. 

Као прво, она је у том случају противправна зато што је супротна правоснажној осуђујућој пресуди против њега од 12.6.2025. године, а тиме је та Додикова радња супротна члану 1. Устава БиХ и принципу владавине права прописаном тим чланом, који принцип се крши ако не владају правоснажне пресуде и забране изречене њима.

Поред тога, таква Додикова радња, све и да он није осуђен, да би била правно ваљана морала би претходно бити објављена у Службеном гласнику Републике Српске.

Јер, Устав Републике Српске у члану 109. прописује да се сви општи акти државних органа, а такав акт је и акт којим предсједник Републике преноси своја овлаштења на неког од потпредсједника Републике, морају прије ступања на снагу бити објављени у Службеном гласнику Републике Српске. Међутим, и ако је Додик донио такав акт он није објављен у наведеном службеном гласилу па је као такав супротан Уставу Републике Српске, јер да јесте објављен јавност би то онда видјела и знала увидом у одговарајући број Службеног гласника Републике Српске. 

Све то говори да би због ове повреде Устава Републике Српске и Уставни суд Републике Српске био дужан да у том случају прогласи неуставном одлуку Народне скупштине од 2.9.2025.  о избору тзв. владе Републике Српске, а не да то учини само Уставни суд БиХ због повреде члана 1. Устава БиХ.

Према томе, устав и закон су јасни у овом случају, па због тога не треба уносити забуну у јавности тврдњама попут оних с почетка овог текста. Једино што те тврдње показују је поразна чињеница да је власт у Републици Српској организована и функционише не онако како то чини државна организација, јавно, транспарентно, већ као мафијашка организација у којој умјесто транспарентности важи само закон Омерте.

Пише: Милан Благојевић