СПЦ данас слави Малу Госпојину, рођење Пресвете Богородице

Овај празник означава да се завршава период Међудневице - времена између два велика празника посвећена Богородици - Велике и Мале Госпојине, када жене беру међудневничке траве: хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.

Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 21. септембра. 

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Сабор Пресвете Богородице, Покров Пресвете Богородице, Полагање појаса Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака. 

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. века.

Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. Наџивела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања.

Последњих 15 година провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.

Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.

Тршка црква и манастир Суводол посвећени су празнику рођења Пресвете Богородице.

У народу се верује да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а у многим градовима на овај дан се одржавају вашари.

Многе породице Малу Госпојину славе као своју крсну славу.

(Тањуг) Фото:  Схуттерстоцк.цом/БалкансЦат, илустрација