Српска има мањи улаз ПДВ у односу на оно што повуче из заједничке касе

Како смо до тога дошли и зашто се у Српској привреда годинама безуспјешно бори за опстанак, али умјесто отварања нових предузећа и ова постојећа се гасе. Због тога економска слика Српске годинама постаје све више сива.

„Власт Републике Српске треба дебело да се забрине, да преброји своје становништво, да види колико је ту људи заиста остало, да види социјалну карту, социјалну слику својих грађана, да пита шта се то дешава, међутим мислим да их то не интересује. Први потез ове Владе сада био је – обележићемо службена возила. Шта ћемо са Електропривредом, шта ћемо са Шумама, шта ћемо са овим податком, то се не говори“, сматра економиста  Светлана Ценић.

Економија једне земље огледало је власти. Успјешно вођење јавних предузећа и привлачење инвеститора да улажи у стара и отварају нова предузећа темељ је сигурне економије па тако и стабилне земље. Све ово непознаница је власти у Републици Српској, која на прсте једне руке може набројати новоотворене фирме у посљедњих неколико година, док је списак оних угашених дуг. 

„Ова власт се стварно не брине о економским кретањима, њих то не интересује, нема ни једне мјере здраве економске, која би помогла новим инвестицијама, која би помогла и постојећим фирмама, које раде у Републици Српској, да остваре већи ниво промета, да остваре веће прифоде, да запосле већи број радника, да нам људи не одлазе из Републике Српске и све оно што би са једне стране помогло приватном сектору да се развија, а са друге стране би свакако и пунило буџет Републике Српске.

Ту видимо да постоји општа небрига, Република Српска има пар великих система, то су и Шуме и Електропривреда... и та јавна предузежа, која су потпуно у губитку, са одсуством било какве економске одговорности за оно што раде“, упозорава посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић (ПДП).

Корак напред, назад десет, тако би се у најбоље могла описати економија и економска политика Српске. Оно на шта се власт ослања јесу индиректни порези, које, кроз високе цијене и оних најосновнијих роба и услуга, плаћају грађани. Мађутим све док има прилива у буџет, за власт зиме нема. Република Српска богата је потенцијалима од шума, плодног земљишта, до туристичких потенцијала, али нема ко то да искористи.

„У Федерацији БиХ постоје изузетно развијене општине и очигледно је да ту постоје ресурси, док се у Републику Српску никада није улагало, нити се тежило да Српска постане бољи дио БиХ, осим теоретски и у причи, у ономе што се представљало јавности . Суштински Република Српска није искористила претходних 30 година да постане јачи и развијенији дио БиХ у односу на Федерацију, док је Федерација то искористила и постала је далеко развијенија и са бољим економским показатељима од Републике Српске.

Имали смо прилику захваљујући и ресурсима којима располажемо, да постанемо мала Швајцарска, међутим то нисмо успјели, зато што то није био циљ оних који су управљали Републиком Српском протеклих година“, истиче економиста Мирјана Орашанин.

Оно што би могло да поправи овакво стање јесте да се власт окрене напретку Српске, а не неистинитим фразама како је Српска бољи ентитет. Када се ради о природним богатствима, плодном тлу и туристичком потенцијалу, гдје би сваки град или општина могли нешто да понуде, Српска би могла да буде просперитетнија од многих земаља, међутим чини се да у Влади нема ко да се бави тиме. 

(БН)