Од братства и јединства до арбитраже: Колико БиХ дугује Словенији?

Оно што се годинама приказивало као „техничко питање из прошлости“, с временом је прерасло у спор пред највишим међународним арбитражним тијелима.

ЕГС је, на основу улагања у изградњу РиТЕ Угљевик током времена СФРЈ, имао право на испоруку електричне енергије из те термоелектране. Та испорука је, због ратних сукоба на подручју бивше Југославије, прекинута 1991. године.

Дуго је све остало на статусу qуо, али 2014. године ЕГС се одлучује на озбиљан правни корак. Покреће два арбитражна поступка — један против РиТЕ Угљевик пред арбитражом у Београду, и други против државе Босне и Херцеговине пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) у Вашингтону.

Двострука арбитража — једна чињеница

У оба поступка, ЕГС је тражио готово идентичну ствар: накнаду за неиспоручену електричну енергију, поврат уложених средстава, те камате за кориштење те инвестиције. Иако су предмети вођени одвојено, темеље се на истој чињеници – да су словеначки новци градили Угљевик, а да из те инвестиције годинама нису имали никакав поврат.

Београдска арбитража је завршена, али не без посљедица. Према информацијама Правобранилаштва БиХ, које је надлежно за заступање државе пред међународним судовима, ЕГС је дјелимично успио у свом захтјеву.

„Изражено у новчаним износима, одбијено је око 90% тужбеног захтјева ЕГС. Међутим, прихваћен је захтјев за накнаду штете због неиспоручене електричне енергије, почев од 12. јуна 2011. године па до 31. децембра 2021. године, укључујући и главницу и акумулиране камате,“ потврђују из Правобранилаштва БиХ.

Противтужбени захтјев који је поставио РиТЕ Угљевику, у покушају да оспори потраживања словеначке стране, у потпуности је одбачен.

Споразум као излаз: Струја за дугове

Иако детаљи споразума нису у потпуности познати јавности, кључни заокрет у цијелој причи долази 1. фебруара 2024. године, када РиТЕ Угљевик почиње испоручивати једну трећину своје електричне енергије словеначком ЕГС-у — по тржишним, комерцијалним цијенама.

„То је у складу с иницијалним самоуправним споразумом о инвестирању средстава ЕГС у РиТЕ Угљевик, који је прецизиран накнадно постигнутим договорима,“ наводе из Правобранилаштва.

Ријеч је, дакле, о покушају да се дугови из прошлости рјешавају кроз испоруку енергије у садашњости, аранжман који многи виде као прагматичан излаз из компликоване ситуације.

Док се дио спора пред београдском арбитражом приводи крају, друга – потенцијално много опаснија за државу, арбитража у Вашингтону је и даље активна, иако тренутно обустављена.

ИЦСИД је 18. маја 2020. године утврдио да има надлежност да води овај случај, али је на захтјев обје стране, ЕГС-а и БиХ, поступак прекинут док се не оконча београдска арбитража. Касније је обустава продужена, тренутно до 31. октобра 2025. године.

У међувремену, стране преговарају. Правобранилаштво БиХ будно прати ток преговора и развој догађаја.

„Према мишљењу Правобранилаштва БиХ, за које постоје индиције да га дијели и арбитражно вијеће ИЦСИД, потпуним спровођењем одлука из комерцијалне арбитраже поступак у инвестиционој арбитражи би постао беспредметан,“ наводи се у званичном одговору Правобранилаштва.

Да ли јавност зна цијену?

На питање да ли постоји тачан износ обавезе РиТЕ Угљевик према словеначкој страни, укључујући у медијима често помињаних 127 милиона КМ за период 2022–2024, одговор је суздржан.

„Преговори су и даље у току, а све званичне цифре, које бисмо вам у овом тренутку могли предочити, већ су у јавности. О неким прецизнијим званичним информацијама јавност може бити информисана тек након окончања преговарачког процеса,“ кажу из Правобранилаштва.

Јавност у Републици Српској, с правом осјетљива на милионске штете по буџет, све чешће повлачи паралелу са случајем фирме „Виадукт“, гдје је Република Српска изгубила милионски спор. Но из РиТЕ Угљевик одбацују таква поређења.

„Управа РиТЕ Угљевик, заједно са Матичним предузећем и Владом Републике Српске, преузима све могуће кораке како би, прије свега, заштитили наше предузеће, а потом и енергетску стабилност Републике Српске. Сва поређења са ‘случајем Виадукт’ су, како непримјерена, тако и неумјесна, јер се ради о два потпуно различита случаја који немају додирних тачака,“ саопштили су из Угљевика.

Уколико не дође до коначног договора, а арбитража пред ИЦСИД-ом буде поново активирана, Босна и Херцеговина би се могла суочити с новим милионским захтјевима, сада пред међународним трибуналом чије одлуке имају обавезујући карактер.

Из ИЦСИД-а потврђују да је поступак тренутно у застоју, али и да се ради о „привременој мјери на захтјев странака“, док се истражују могућности пријатељског рјешења.

Из словеначког предузећа Електрогосподарство Словеније – развој ин инжиниринг д.о.о. не желе детаљно коментарисати случај, уз образложење да је арбитражни поступак пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) и даље формално активан.

„С обзиром да је арбитражни поступак још увијек у току, нисмо у могућности коментарисати додатне детаље. Све информације које су тренутно јавно доступне могу се пронаћи на званичној страници ИЦСИД-а,“ поручили су из ЕГС-а, позивајући се на међународну правну процедуру и обавезу повјерљивости.

За сада, чини се да су све стране свјесне тежине ситуације. И док се бројке крију иза дипломатских формулација, јасно је једно: предуго занемарени проблеми југословенског наслијеђа сада се наплаћују — с каматом. На столу су киловати, милиони и државни углед.

Ако преговори успију, епилог би могао бити компромис који ће ублажити политичке и финансијске посљедице. Ако не успију, рачуне из прошлости платиће порески обвезници Босне и Херцеговине. У оба случаја, цијена је већ сада висока — само још није потпуно израчуната.

(Форбес) Фото: БН