Дебело богаћење - Нелегалних шљункара у Српској све више

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Анђелка Кузмић посјетила је Јавну установу "Воде Српске", одјељење у Добоју и одржала састанак са директором Вода Српске гдје је било разговора о улагању у заштиту Добоја од поплаве и улагањима у водопривреду.

Постављено је и питање шта је са проблемом нелегалних шљункара.

У Водама Српске немају одговор на питање зашто је све више нелегалних шљункара у Републици Српској, те зашто појединци на тај начин убиру огроман новац, а све на штету државе и грађана који су директно угрожени од поплава због уништених корита тих ријека.

Директор Вода Српске Мирослав Миловановић је признао да нелагалне шљункаре постоје широм Републике Српске и да је, како каже, написао више од 20 кривичних пријава и позвао да на томе раде Полицијске управе и тужилаштва.

"Искључива надлежност за нелегалну експлоатацију шљунка су полиција и инспекција, као и за било коју другу врсту крађе. Кад неко уђе у банку, није одговорно министарство финансија,већ њих треба процесуирати тужилаштво, полиција, инспекција итд. Исто тако и за шљунак, то је врло просто, само што то јавност неће да схвати, неће да разумије. Иста је ствар да ли неко краде шљунак или опљачка банку, ако опљачка банку није криво Министарство финансија, нити иманеку одгворност, оосим што се то дешава у оквиру њене надлежности, ништа друго", каже Мирослав Миловановић, директор ЈУ Воде Српске.

"То није надлежност само овог Министарства, ту је укључено више Министарстава и свакако да ће се радити на подзаконским и законским рјешењима, дакле како бисмо ми очували наше водотокове и дакле и у будућности ријешили те проблеме, а врло смо их свјесни", наводи Анђелка Кузмић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

<имг срц="/стораге/имагес/2025/10/03/404140/дебело-богацење-нелегалних-сљункара-у-српској-све-висе-2.wебп" алт="" wидтх="1440" хеигхт="810" />

Миловановић тврди да је од 2014. године реализовано 11 пројеката за одбрану Добоја од поплава у које је уложено 4,5 милона марака, међутим изградњом аутопута, Добој је додатно угрожен од поплава.

"Морамо да знамо да у односу на 2014 годину до данас имамо нека 2 моста која су направљена, која су у функцији аутопута и они сад на неки начин негативно утичу на сам проток, али за све постоје техничка рјешења, због тога ће се морати радити нивелације свих тих прјектних документација која је до сада урађена", појашњава директор "Вода Српске".

Из добојске опозиције указују да и даље на подручју овог града постоје ктитичне тачке које у случају повећања водостаја ријеке Босне, могу да доведу до нових поплава.

<имг срц="/стораге/имагес/2025/10/03/404141/дебело-богацење-нелегалних-сљункара-у-српској-све-висе-3.wебп" алт="" wидтх="1440" хеигхт="810" />

"Добој и даље није заштићен од поплава, данас, сутра уколико би се десило да имамо ситуацију из 2014 године, имам осјећај да би нам се десила још већа катастрофа, јер у овом граду у овој држави нико не брине о томе и баш их брига за људске животе и то су доказали ослобађањем Обрена Петровића кривице због тада 11 погинулих особа у поплавама 2014 године", тврди Мирослав Боројевић, одборник Листе за правду и ред у Скупштини Града Добој.

На питање зашто се касни са изградњом Дринског насипа који је кључан за заштиту Семберије од поплава директор "Вода Српск"е одговорност је пребацио на градску управу Бијељина.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/х1сиХзгЈw5У" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН