СНСД у служби "охаеризма"

пише: Др Милан Благојевић

Оно што слиједи у наставку је примјер како су Додик и његови кадрови зарад стицања функција и користи за себе били спремни да таквим својим понашањем прихватају и легитимишу противправно понашање и власт ОХР-а на штету Босне и Херцеговине и Републике Српске.

У октобру 2002. године (6. октобра те године) тадашњи високи представник Џереми Педи Ешдаун наметнуо је своју одлуку којом је Средоја Новића (тадашњи и данашњи кадар Милорада Додика) именовао за директора нечега што је, у суштини, створено на нивоу БиХ иако није прописано Уставом БиХ, али је ОХР захтијевао да буде створено.

Ради се о институцији која се првобитно звала Агенцијом за информације и заштиту БиХ, која ће недуго касније бити претворена у Државну агенцију за истраге и заштиту БиХ (СИПА).

Дакле, тог 6.10.2002. године Ешдаун нам је наметнуо Средоја Новића за директора Агенције за информације и заштиту БиХ, што су Средоје и Додик објеручке прихватили, не говорећи тада ниједног тренутка, као што говоре данас, да је то неуставна институција чије постојање није прописано Уставом БиХ, као што тада нису говорили ни да ОХР нема право да намеће било шта у БиХ.

Колико су тада били сервилни према ОХР-у и Ешдауну, чиме су легитимисали насиље охаеризма од којег би они данас да нас бране, свједочи и оно што је Средоје Новић као наметнути директор рекао у изјави објављеној у Независним новинама, у броју од 18.2.2004. године (стр. 4), казавши: "Мислим да се овим сетом закона дефинитивно уобличује прва државна полицијска агенција што је од суштинског значаја за БиХ. Постоји наравно много оних којима успостава СИПА-е не одговара јер ће она бити моћнија од ентитетских министарстава и што ће моћи да ухапси било кога без било какве селекције".

Недуго након тога, као својеврсну награду ОХР-а за овако добро владање и слугански однос према насиљу охаеризма, Средоје Новић добија и прихвата нову противправну одлуку Педија Ешдауна - одлуку од 7. јуна 2005. године којом нам је Ешдаун поново наметнуо Средоја Новића за директора, овај пут за директора Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА), и то на мандат у трајању од четири године, што је Средоје, наравно, и тај пут прихватио.

Е, за вријеме таквог Средојевог службовања охаеризму са њим је радио и Синиша Каран, којег би сада Милорад Додик да нам понуди као свог кандидата за предсједника Републике Српске, на пријевременим изборима заказаним за новембар ове године.

У биографији Синише Карана не може се пронаћи, барем мени то није пошло за руком, од којег до којег тачно датума је радио у СИПА-и Умјесто тога, доступна је само информација да је Каран радио у СИПА, да је био начелник кривичних истрага СИПА-е и начелник Финансијско-обавјештајног одјељења СИПА-е, али је и то довољно да се закључи како је то радио док је Средоје Новић службовао за потребе ОХР-а као наметнути директор СИПА-е.

Наиме, у биографији Синише Карана пише да је 2008. године почео да ради у Служби предсједника Републике Српске, то јест недуго након што је Средоје Новић отишао из СИПА-е 11.1.2007. када је Новић именован за министра цивилних послова у Савјету министара БиХ.

С тим у вези даље треба имати у виду да је за вријеме док је Каран службовао охаеризованом Новићу, а тиме и ОХР-у, остало записано у свједочењу Хасима Шаботића, данас пензионисаног службеника СИПА-е, како је, док му је у СИПА-и начелник био Синиша Каран, од Карана добио позив да оде у Тужилаштво БиХ, код тадашњег тужиоца Џонатана Ратела. Шаботић је поступио по томе што му је рекао Каран, а што је било у вези са хапшењем Мирка Шаровића, до којег је и дошло у новембру 2005. године.
То је, дакле, начин на који је Синиша Каран био у служби охаеризованог Средоја Новића и преко њега у служби ОХР-а.

Таквог Средоја је након свега Милорад Додик негдје 2014. године именовао за члана Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске, а сада Синишу Карана кандидује за предсједника Републике Српске, што значи да би Средоје и Каран, а преко њих и Милорад Додик, послије свега реченог сада требало да "бране" Републику Српску.

Другим ријечима, док је Средоју то требало, ОХР је имао наводно право које нема, да нам двапут наметне Средоја за свог директора што је Средоје сваки пут прихватао, а да Синиша Каран ради код тако насиљем наметнутог директора. 

И сада би нам Синиша Каран требао бити и предсједник Републике Српске.

Није стога чудо што су српски народ и Република Српска ту гдје јесу, пред сопственим распадом. То послије свега не треба да чуди, јер ко с ђаволом тикве сади о главу му се разбијају.

Пише: Др Милан Благојевић