Др Благојевић: "Народна скупштина донијела још једну неуставну одлуку"

Др Милан Благојевић

Једна од њих односи се на то кога је Народна скупштина именовала за в.д. предсједника Републике, а друга се тиче једне реченице у тој одлуци која је прошла потпуно незапажено током јучерашње скупштинске расправе.

Што се тиче дијела којим је Народна скупштина одлучила да Ану Тришић Бабић именује за в.д. предсједника Републике, дакле да ту функцију обавља особа која је својевремено радила за ОХР као његов савјетник, у том дијелу одлука је супротна Уставу Републике Српске.

Наиме, амандманом XЛ тачка 3. тог устава је прописано да кад постоји предсједник Републике он одређује који ће потпредсједник Републике да га замјењује у случају када је спријечен да обавља предсједничку функцију.

Пошто Република Српска нема предсједника, јер је Милораду Додику мандат на тој функцији престао 12.6.2025. године на основу правоснажне кривичне осуђујуће пресуде, у таквој ситуацији се примјењује иста норма из амандмана XЛ тачка 3 Устава Републике Српске, с једином разликом што се умјесто ријечи да предсједник Републике одређује који га потпредсједник Републике замјењује у случају његове спријечености, то одређивање врши Народна скупштина, јер само она у том тренутку има највиши демократски капацитет и легитимитет.

Али ни Народна скупштина по Уставу не може имати више права од онога што је Устав дао предсједнику Републике, да га имамо, у ситуацији када је спријечен да обавља ту функцију, то јест ни Народна скупштина не може, а да то буде уставно, именовати неког трећег да буде в.д. предсједника Републике, већ и Народна скупштина може за то именовати само неког од потпредсједника Републике.

И зато је неуставна јучерашња одлука Народне скупштине да, и поред тога што Република Српска има два актуелна потпредсједника, за в.д. предсједника Републике именује сасвим трећу особу.

Из истих разлога била је неуставна и ранија одлука те скупштине, којом је Игор Радојичић био одређен да замјењује предсједника Републике, умјесто да и тада за то буде одређен један од тадашњих потпредсједника Републике.

Друга неуставност јучерашње одлуке садржана је у њеној тачки 2, у којој је речено да наводно "том одлуком престаје функција досадашњег предсједника Републике Српске".

Неуставност цитираног дијела огледа се у томе што по Изборном закону БиХ мандат предсједника Републике Српске, то јест та функција, Милораду Додику није престао доношењем јучерашње одлуке Народне скупштине, већ му је та функција престала даном правоснажности осуђујуће кривичне пресуде Суда БиХ, којом му је изречена мјера забране обављања функције предсједника Републике у трајању од шест година, а то је 12.6.2025. године.

Према томе, када закон (у овом случају Изборни закон БиХ) прописује да у оваквим случајевима функција предсједника Републике престаје даном правоснажности осуђујуће пресуде, онда то значи не само да та посљедица наступа у том тренутку, без обзира када је та пресуда достављена ономе на кога се односи, већ значи и да Народна скупштина нема право да својом одлуком одређује неки други датум као датум престанка функције предсједника Републике.

А ако то Народна скупштина ипак учини, таква њена одлука је супротна Изборном закону БиХ, крши га, чиме крши и одлуку ЦИК БиХ о престанку мандата Додику, у којој је такође одлучено да му је мандат предсједника Републике престао 12.6.2025. године.
У коначном, таквом одлуком Народне скупштине крши се и Устав БиХ, и то члан 3.3б) тог устава, којим је прописана обавеза ентитета да се придржавају закона и одлука институција БиХ, усљед чега је прекршен и принцип владавине права, прописан чланом 1. Устава БиХ.

Тако је, дакле, по праву. Али ко овдје мари за право и ко држи до тога? Нико, битна је само моћ.

Др Милан Благојевић