Фармери упозоравају: Млијеко би ускоро могло да поскупи

Све већи раскорак између трошкова производње и откупних цијена представља све већи проблем који многе фарме у БиХ доводи на руб опстанка. Ситуацију додатно усложњава и нелојална конкуренција те претјеран увоз.

Подручје Тузланског кантона налази се међу оним регијама с највећим количинама произведеног млијека, а тамошњи фармери су током ове године забиљежили цифру од три милиона литара. Међутим, због нагомиланих проблема, упозоравају да је поскупљење млијека у наредном периоду неминовно.

Већина фармера у ТК, али и шире користи концентроване смјесе које долазе из земаља окружења, а сходно нашим лошим приносима кукуруза који представља главну житарицу у прављењу сточне хране, у крајности ћемо имати значајно поскупљење млијека – упозорава Елдин Глибановић, предсједник Удружења мљекара ТК.

Година на измаку је била прилично турбулентна у области производње млијека, а Глибановић наводи да је посебно проблематично било прољеће, праћено озбиљним падавинама, што је у великој мјери утицало на сјетву, а самим тим и квалитет силажног и кукуруза у зрну.

– Ми смо у одређеним дијеловима БиХ имали оштећења на парцелама и до 70 одсто. На тим парцелама, односно код тих фармера ћемо сада имати стање да ће морати куповати веће количине смјесе за прехрану, али сви они неће бити у стању опстанка, сходно повећању цијена прехране. Због тога ћемо се наћи у ситуацији у којој ћемо сигурно остварити пад у производњи сировог млијека – додаје Глибановић.

Он наводи да се уназад неколико година у Тузланском кантону, као и у свим осталим регијама БиХ биљежи пад у производњи млијека, иако су фармери приступили другачијем начину производње и потицаја сточних грла, као што је засађивање нових ратарских култура и дјетелинско-травних смјеса.

– Међутим, држава мора стати уз произвођаче, како би се тренутна ситуација поправила јер мањи урод и принос кабасте хране утиче на функционисање фармера. Производње млијека које ми имамо морају бити задржане јер је БиХ велики увозник млијечних производа, као и производа од меса – наглашава Глибановић.

А управо увоз млијека и млијечних производа додатно компликује ситуацију. Наиме, само у 2024. години су увезени млијеко и млијечни производи у вриједности од оквирно 267 милиона КМ, док је извоз био 145 милиона марака.

Тај трговински дисбаланс показује колико је домаћа производња угрожена, посебно због нижих цијена увозних производа који преплављују тржиште.

Из мљекарске индустрије поручују да се засад труде задржати стабилност, али упозоравају да су могућности ограничене.

Тренутно се у малопродаји литар млијека може купити у просјеку за 2,40 КМ, али уколико се тренд раста трошкова настави, цијена би, према најавама, могла достићи и три марке.

(Клиx) Фото: БН