ЦИК у проблему: Гласачки листић кочи расписивање тендера

Наиме, да би се расписао тендер за набавку скенера за гласачке листиће неопходно је знати димензије самих листића. Постојећи гласачки листић практично је немогуће скенирати, а ако би се којим случајем и набавиле машине које то могу, на сам дан избора дошло би до бројних проблема.

"Доведени смо пред зид. Интервенцијом у Изборни закон ми бисмо имали могућност да тај листић сведемо на разуман формат. Без тога, имали бисмо дугачке листиће и вјероватно проблеме у провођењу избора на изборни дан уз помоћ оптичких скенера. Да бисмо објавили тендер, он мора садржавати неке податке који морају понудити одговор какав формат листића ћемо имати на изборни дан.

Ако имамо А4 формат листића, а метар дугачак, питање је шта ће стајати у тендерској документацији. Добили смо новац, добили смо закон и ми тендер морамо расписати", рекао је Жељко Бакалар, члан Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.

На самој сједници ЦИК-а истакнуто је да без измјена Изборног закона БиХ није могуће извршити имплементацију оних одредаба које се односе на увођење специфичних изборних технологија, а које су дио Изборног закона БиХ.

"Сви у парламенту, разматрајући ову иницијативу, имаће могућност заправо показати ко је спреман подржати увођење нових изборних технологија у изборни процес, а ко то декларативно само јавно тврди", рекла је Вања Бјелица Прутина, члан ЦИК-а.

Иначе, након што је Кристијан Шмит наметнуо измјене Изборног закона БиХ, омогућено је увођење нових технологија у изборни процес. Те нове технологије подразумијевају биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића. Након тога, Шмит је наметнуо и одлуке којима се Централној изборној комисији БиХ омогућава 112,5 милиона КМ за увођење нових технологија.

И поред тога што је овај новац већ одобрен и оперативан, ЦИК још није расписао тендер за набавку нових технологија, а план је био да се то уради још прије двије седмице. Као проблем сада се појавио изглед самог гласачког листића. Постојећи гласачки листићи су обимни и на њима се налазе стотине кандидата из различитих политичких партија.

"Друга ствар је скенирање гласачких листића, то је глупост која не значи ништа. Шта ћемо скенирати гласачке листиће кад их имамо у тврдој копији. Даље, не постоје скенери који могу скенирати формат гласачког листића А1 плус за Кантоналну скупштину Сарајевског кантона, рецимо. Ако су то и само бројачи, опет се исти проблем појављује. То је папир величине стола за ручавање, машина би требало да буде као фрижидер или веш-машина", рекао је недавно за "Независне новине" Бранко Петрић, бивши предсједник Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.

Да ли ће и када Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине поступити по иницијативи ЦИК-а да се мијења Изборни закон БиХ - још није познато. Ако је судити по ранијим сличним иницијативама биће потребно неколико мјесеци да се о томе уопште одлучује, а ако узмемо у обзир да у процедури има неколико измјена Изборног закона БИХ, није тешко закључити да иницијатива ЦИК-а у скорије вријеме неће доћи пред посланике.

"Иницијатива заслужује већу пажњу. У хитној иницијативи тражи се допуна само 11 чланова. Ово је хитно и алармантно у свјетлу не само примјене нових технологија, већ јачања комисије и јачања мање заступљеног пола", рекла је Ирена Хаџиабдић, члан Централне изборне комисије БиХ.

(Независне) Фото: ЦИК БиХ