Угаљ Републике Српске дат у руке милијардерима

-Ниједна земља није пропала зато што је имала мало новца, него зато што је имала превише лопова и издајника. Суштина ове афере није само у новцу, него у планској и договореној превари. Држава је дала концесију под јасним условом – да се изграде двије термоелектране. Није изграђена ни једна. У том тренутку свака нормална власт би раскинула уговор и заштитила интерес државе, али ова власт то није урадила - каже Станивуковић.

Према његовим ријечима, Република Српска је дала највриједније што има – земљу, за пројекат вриједан 25.000 квадратних километара, који је повјерен страном милијардеру, али се ништа није реализовало.

–Сердаров је једанаест година копао, није направио ништа, а уговор није раскинут. Потом су му рекли да не мора правити двије електране, него једну, и ни ту једну није направио. И онда му дају нових 240 милиона марака! Бањалука нема ни десет милиона годишње за путеве, а ми 240 милиона дајемо човјеку који није испунио ниједну обавезу – казао је Станивуковић.

Он је додао да је „угаљ Републике Српске дат у руке милијардерима који су богатство народа претварали у своје профите“.

– Наш угаљ, из земље натопљене крвљу, продаван је преко приватних компанија. Мислите ли да ово није за лисице? Њихов криминал је достигао врхунац – поручио је и додао:

– Замислите колико је то школа, болница, путева. Позивам све надлежне институције да хитно реагују- рекао је Станивуковић.

Он је додао да ће „сви они који су годинама штитили овај систем једног дана одговарати“.

– Ово није узалуд. Када се промијени власт, ови људи ће морати у затвор. Код нас је савршено распоређена група криминалаца у врху државе. Зашто Влада ћути? Одакле сви ти милиони, зашто се уговори нису раскидали, гдје су термоелектране, и зашто новац не иде у Угљевик 1 да се обнови производња? – упитао је Станивуковић.

Он је подсјетио на бројне афере које, како каже, никада нису расвијетљене, попут покретне болнице, увоза техничког кисеоника, корона маски и других набавки током пандемије.

– Када смо требали да добијемо покретну болницу која је у то вријеме коштала пет милиона марака, ми смо добили шатор. Нико за то није одговарао. А сада у Угљевику, умјесто двије термоелектране, имамо само земљу, оранице, порушене куће – немамо ништа. Био сам тамо, видио сам све. Нека бар да на том мјесту подигну шатор, да знамо зашто смо дали новац – нагласио је Станивуковић.

(БН)