Фабрика не ради, берачи гљива на платном списку Шума

Шуме Српске су још 2022. године у Баљевом пољу, недалеко од Фоче, отвориле фабрику за прераду шумских плодова, у коју је уложено око 900.000 марака. Ова фабрика никад није прорадила, па савремена скупоцјена опрема -сушаре, дестилатори, хладњача и остало, труну и скупљају прашину. Директор Шума Блашко Каурин каже то је добра инвестиција.

"Сматрам да ће то некад да проради. Потребно нам је још времена, бавимо се тиме и вјерујемо да ћемо успјети у том. Уложено јесте 900.000 марака и боље што је уложено у некретнину коју предузеће данас посједује, него да није уложено 900.000 марака и ја ћу увијек подржати директоре шумских газдинстава који улажу у некретнине или нешто што ће користити предузећу. Та некретнина, ако је тад уложено 900.000 марака, највјероватније данас на тржишту вриједи  милион и по па можемо рећи да смо створили неку врсту акумулације“, каже Каурин.

Народни посланик из Фоче Огњен Бодирога (СДС) истиче да је отварање ове фабрике производ предизборне кампање. Чак је, како каже, било најављено да ће се производи ове фабрике извозити у Европу. Међутим фабрика још ништа није произвела.

„Уложено је 900.000 марака у нешто што не постоји. Дакле то је био један класични предизборни трик. Међутим знајући менталитет људи и који су то људи, који у Фочи годинама воде шумско газдинство, ја апелујем на тужилаштво, суд, све могуће институције, истражне органе, да се баве поријеклом имовине и да истраже имовину свих директора ШГ Маглић, од послије рата до дан данас, свих шефова радних јединица и видјећете да су то људи, једни од најбогатијих не само у Фочи, него на читавом истоку Републике Српске“, каже Бодирога.

"Требало је да се размисли и анализира шта ће та фабрика донијети Републици Српској, каже посланик у Представничком дому Парламента БиХ Мира Пеки (ПДП). Сировине за прераду има, али нема организације и воље, додаје Пекић. 

„Ово је још један од показатеља да власт у Републици Српској не зна шта ради, отворити фабрику у предизборно вријеме, обећати радна мјеста и запослити раднике, ако ту већ ради 800 људи, који немају никаква задужења и не раде тај посао за који су примљени, за ту фабрику су дата средства и на крају та фабрика не ради. Невјероватно је да је неко самим елаборатом о опрвданости дозволио да  се направи фабрика, која није заживјела, која није успјела да ради за ове три године", казала Пекићева.

Она истиче да је фабрика почела да ради ти радници би имали шта да раде и тада њихове плате не би биле трошак за Шуме.

"Они не би били на терету и ту своју плату би зарадили. Овако, и поред свих трошкова које имају Шуме Републике Српске и они су на терету и уз то још имају терет те фабрике која не ради и питање је да ли ће уопште и почети радити“, каже Пекић. 

Идеја која је представљена на отварању фабрике прије три године, била је да сакупљачи гљива и шумских плодова имају сигуран откуп по правим цијенама, како су тада навели. Фабрика је требало да буде регионални центар, а да се инвестиција полако отплаћује, јер, како су тада рекли, екстрапрофит није циљ.

(БН)