Др Милан Благојевић: Судијска и ЦИК-овска самовоља

У најави ванредне сједнице Уставни суд БиХ је саопштио да ће то бити сједница са само једном тачком, а то је одлука о допустивости, а не одлука о допустивости и меритуму.

С обзиром на тако најављену сједницу, којом је Суд најавио да неће одлучивати о меритуму апелације, већ само о њеној (не)допустивости, за очекивати је било да ће апелација Листе за правду и ред бити одбачена, како је на крају и одлучио Уставни суд БиХ 19.11. ове године.

Таква одлука је  порука да када редовни суд и убудуће незаконито одбије жалбу, као у случају жалбе Листе за правду и ред, Уставни суд БиХ неће улазити у меритум апелације изјављене против такве пресуде.

Међутим, одлука Суда БиХ, која је у овом случају била предмет апелације партије Небојше Вукановића, је незаконита имајући у виду следеће разлоге. Наиме, кључно питање у том предмету је било да ли је правно ваљана пријава СНСД-а на пријевремене предсједничке изборе, с обзиром на то да је ту пријаву потписао и поднио Милорад Додик као предсједник СНСД-а, и то у вријеме када је већ била правоснажна осуђујућа кривична пресуда Суда БиХ којом му је, између осталог, изречена и мјера забране обављања више функција. 

Због тога је као претходно правно питање требало расправити и утврдити да ли та пресуда повлачи и забрану Додику да обавља функцију предсједника СНСД-а.

Расправљање тог питања је било од кључне важности за законито одлучивање ЦИК БиХ и Суда БиХ о наведеној од Додика потписаној и поднесеној пријави за пријевремене предсједничке изборе. 

Јер ако се приликом расправе о том претходном правном питању утврди да правоснажна осуђујућа кривична пресуда Суда БиХ против Додика има за правну посљедицу и забрану Додику да, почев од 12.6.2025. као дана правоснажности те пресуде, обавља било коју функцију у СНСД-у, онда је пријава СНСД-а за пријевремене предсједничке изборе потписана и поднесена од стране неовлаштеног лица, усљед чега је као таква морала бити одбачена од стране ЦИК БиХ и Суда БиХ, јер таква правна посљедица осуде има јачу правну снагу од онога што пише у судском регистру о томе ко је уписан као функционер  политичке партије и лице овлаштено за њено заступање.

Другим ријечима, не може стање уписа у судском регистру бити јаче од законски прописаних правних посљедица, ако такве посљедице наступе даном правоснажности осуђујуће кривичне пресуде.

Међутим, о том крунском правном питању нису уопште одлучивали ни ЦИК БиХ ни Суд БиХ по жалби партије Небојше Вукановића на одлуку ЦИК БиХ да прихвати такву пријаву СНСД-а. И због тога су како одлука ЦИК БиХ, тако и одлука Суда БиХ грубо кршење Изборног закона БиХ и сваког од процесних закона по којима су ЦИК БиХ и Суд БиХ били дужни да воде поступак по жалби партије Небојше Вукановића, што је у коначном за посљедицу имало повреду уставног права на правично суђење у том предмету. 

Нажалост, Уставни суд БиХ је својом данашњом одлуком, којом је одбацио као недопуштену апелацију партије Небојше Вукановића против такве незаконите одлуке Суда БиХ, послао нимало добру поруку судовима да и у будућности у оваквим случајевима могу да примјењују своју самовољу, а не закон, код одлучивања о оваквим питањима, то јест да ће важити судијска самовоља, а да ће Уставни суд БиХ аминовати ту самовољу тако што ће одбацивати као наводно недопуштене апелације изјављене ради борбе против судијске (и ЦИК-овске) самовоље и произвољности.

Др Милан Благојевић Фото: Архива