Не треба нови Дејтон, већ поштовање Устава БиХ

Према његовим речима, Босна и Херцеговина се данас суочава са "сталним покушајима разградње Дејтонског споразума и претварањем земље у савремени протекторат". Као кључног актера у том процесу наводи канцеларију високог представника (ОХР), чији су, како каже, готово сви високи представници, изузев првог, Карла Билта, "владали као колонијални управници, супротно Уставу БиХ и Повељи Уједињених нација".

"Можемо само говорити о сталним покушајима и радњама на разградњи Дејтона, што никако није добро за БиХ и претварања Босне и Херцеговине од државе чланице Уједињених нација у савремену колонију, протекторат, најгрубљим кршењем како повеље Уједињених нација, тако и устава Босне и Херцеговине.

А ко је све заслужан за ту разградњу коју поменијете, за ту разградњу Дејтона? Које све заслужан?

Најважнији узрочник и, да тако кажем, произвођач свега тога је канцеларија високог представника и бројни високи представници од 97. године до данас. Од свих њих могу само да оставим по страни првог високог представника Карла Билта, који то није радио, а сви други су владали као буквално колонијални управници над Босном и Херцеговином и тиме најгрубље газили њен устав који забрањује такво владање над државом чланицом Уједињених нација као и повељу Уједињених нација и да ствар буде доведена до, да тако кажем, криминалног савршенства, јер је ово владање ОХР-а својеврстан криминални подухват међународних размира.

Овде је, знате, вриједи она мисао Иве Андрића коју је својевремено записао у његовим Знаковима поред пута рекавши кад биједа продре у мисли, у говор, у схватања и обичаје кад се она прихвати као исправна и кад продре и прожме човека у свим његовим ћелијама, онда је та беда неповратно освојила један простор, претворила га трајно у своје царство у којем се не живи људским животом, него животом беде и њеног мртвог и дугог трајања. Из таквог царства, каже Андрић, нема ни спаса, ни ти бежања. Е то је дакле Босна и Херцеговина, 30 година после Дејтона". истиче професор Благојевић. 

Он посебно истиче одлуку Уставног суда БиХ из 2000. године, која је, по његовом мишљењу, омогућила високим представницима да преузму законодавну улогу, иако је то противно Уставу БиХ. Тиме је, како каже, "озваничена пракса која је суштински суспендовала суверенитет земље".

"Не само што други високи представник, Карлос Вестендорп, 1998. године, одговарајући на питања како је задовољан такозваним бонским овлашћењима, одговара да по његовој интерпретацији то није дозвољено Дејтоном и да би требало закључити нови Дејтон и у њему рећи да је он протектор и да има извршна и законодавна овлашћења на одређени период, али да то није уговорено Дејтонским споразумом.

Дакле, и сам тај високи представник тадашњи признаје да су тзв. бонска овлашћења супротна дејтонском споразуму и међународном праву, али то није сметња да Уставни суд Босне и Херцеговине, који је по Уставу Босне и Херцеговине позван да брани Устав БиХ од било чијег напада, већ у новембру 2000. године супротно Уставу Босне и Херцеговине, који то забрањује, каже у једној својој одлуци да, наводно, ОХР и високи представник имају, наводно, право да субституишу домаће власти у законодавној функцији и да намећу своју вољу као закон.

Е, то је та беда, видите, и та беда која је продрла у мисли, у схватања, у говор, таквих особа које су судије Уставног суда Босне и Херцеговине позване да бране устав и оно што пише у њему да је забрањено кршити суверенитет Босне и Херцеговине и да ико други влада Босном уместо њених институција. Дакле, тај Уставни суд крши устав и омогућује владавину високих представника Босном и Херцеговином и од тада до данас он је то поновио протиправно, противуставно. Уставни суд Босне и Херцеговине је поновио у више наврата, у више својих одлука", истиче саговорник емисије "Свет и ми" <стронг>Инсајдер телевизије. 

(<стронг>Инсаједер ТВ) Принтсцреен/Потписивање Даyтонског споразума