Фабрика дувана Бањалука - Успон и пад гиганта
Фабрика дувана Бањалука, један од најстаријих индустријских симбола града, данас стоји као подсјетник на доба када је била један од најмоћнијих привредних субјеката у некадашњој Југославији.
Фочански бизнисмен Гордан Павловић, власник компаније „Павгорд“, купио је Фабрику која је већ седам година затворена,а за за некадашњег индустријског гиганта платио више од десет милиона марака.
Фабрика изграђена да нахрани сиротињу
Када је Фабрика дувана основана 1888. године, Бањалука је имала свега око 10.000 становника.
Оснивање је уследило по налогу надвојводе Рудолфа Хабзбуршког, након његове посјете граду и разговора са сиромашним становништвом.
Према предању, управо је жалба грађана на глад и немаштину подстакла аустроугарску управу да оснује фабрику која ће отворити нова радна мјеста.
Становништво је тада упутило молбу да се помогне сиротињи, а Рудолф је дао ријеч да ће изградити фабрику — што је и испуњено за мање од двије године.
Већ током првих деценија фабрика је прерасла у најпогодније мјесто за улагање капитала. До краја аустроугарске управе неколико пута је проширивана, праћена сталним растом производње.
Радна снага била је разноврсна:
- сезонски радници,
- неквалификовани радници,
- стручњаци доведени из Монархије,
дјеца
— најчешће дјевојчице од 8 до 15 година , што је био чест праксу у монархијским фабрикама.
Управо оне су касније постале мотор радничких покрета и синдикалне борбе.
У историјским записима истичу се имена бањалучких радница — Марија Фишер, Катарина Јакић, Јосипа Ластрић и многе друге, које су биле међу најактивнијим чланицама раних радничких организација.
Након рата — национализација и процват под самоуправљањем
Ово предузеће се деценијама је сматрано „социјалним“, јер је настало као подршка народу.
Толико је било важно за град да је чак и у ратној 1942. години фабрика успијевала да избаци просјечно 50 тона цигарета мјесечно.
По завршетку Другог свјетског рата, фабрика је 1945. године национализована. Национализацију су спровели Смаил Бахтијаревић и Мирон Мандровић, а међу првим запосленима били су демобилисани борци.
Управљање преузима раднички савјет, што симболично означава почетак једног потпуно новог периода.
Већ крајем исте године производња је порасла за 30 одсто у односу на предратни период, што фабрику враћа на позицију највећег бањалучког привредног субјекта.
Синдикална организација фабрике убрзо постаје један од главних носилаца културног и друштвеног живота града. Најпознатије друштво било је:
Културно-умјетничко и спортско друштво „Касим Хаџић“, основано 1952. године.
Ово друштво окупљало је раднике, њихове породице, али и велики број младих Бањалучана, и важило је за једно од најактивнијих у граду.
Шездесете — модернизација и улазак у „Југодуван“
Током 60-их година Фабрика дувана пролази кроз значајну модернизацију. Интегрише се са дуванском индустријом у Нишу и постаје дио велике радне организације у оквиру сложене организације удруженог рада „Југодуван“.
Ова интеграција доноси:
- савремену опрему,
- стандарде производње усаглашене са југословенским тржиштем,
- повећање капацитета и увођење нових брендова.
До краја 80-их фабрика је била међу најзначајнијим дуванским постројењима у Југославији.
Златне године — рекордне производње и 1.350 радника
Највећи успјех долази 1989. године, када фабрика запошљава 1.350 радника и производи чак 9.000 тона цигарета годишње. Производило се 17 врста, а најпознатије марке биле су:
- Херцеговина
- Драва
- Морава
Планирало се да ће фабрика крајем 20. вијека достићи:
- 10 тона дневно
- 2.500 тона цигарета годишње али се, убрзо након распада Југославије, десило потпуно супротно.
Приватизација и пад — гашење једног свијета
Почетком 90-их, у ратним условима, почиње процес приватизације. Раднички савјети се гасе, а фабрика улази у период дубоких поремећаја.
2006. године
- већински власник постаје бањалучки приватник Небојша Антонић, дио акција преузима бугарски холдинг
„Бугартобак“
Слиједе године систематског урушавања:
- смањење производње,
- нагомилавање губитака,
- покушаји да се цијене усагласе са европским,
- одлив радне снаге.
Производња се дефинитивно гаси у мају 2018. године, а радници добијају отпремнину од 1.000 КМ по години стажа. У том тренутку фабрика има 40 милиона марака губитка.
Зграде Фабрике дувана Бањалука налазие се на привременој листи националних споменика, под заштитом државе.
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
Коментари (31)
Јела
Фабрика презивјела балканске ратове, први и други свјетски рат, последњи несрецни рат и страдала у миру 2018. године. Унистили је - опет нико други него власт! Дрзава продала акције странцу уз услов да задрзе производњу на 5-6 година и након тога цао. Појединци се добро обогатили, имали по неколико хијада плате прије висе од десет година, неки су и покојни а један у затвору. Синдикалац није могао висе јер нико у власти није био за то да фабрика опстане. Фабрика једина као таква у БиХ. И нико није и никад ни неце одговарати за то.
ИСТОРИЧАР
За Додика нема везе што је то национални споменик њенх је битно само узети новац ,а сигурно онај лопов Павлович је мозда само фигура на папиру док је шеф из Бакинаца главниу свим већим муљавинама
Руле
Па кад је под заститиом како су је могли скоројевици куповати и продавати.а бањалуцани су ту радили и своју дјецу хранили .велике битке се воде измеду насих скоројевица јер је локација јако атрактивна .па ко воли нека изволи.
мими53
Немој слуцајно да СИПА ,МУП, или друге безбједноснеи пореске структуре испитују порјекло млијарди Фоцанског Ротсилда сто ономад ни за сендвиц не имаде ,а сад је "власник" готово цијеле дрзаве .Намјерно под наводницима јер се зна стварни власник и духовног и материјалног зивота у РС. Дабогда на докторе св дали.
Дарко
Булгартабак ,снсд мафија довела бугаре у фабрику и протјерала их.
ре
Код Тите је све био успон сваки дан љепши и срећнији живот за све грађане,а ово до данас са криминалцима на власти нетреба ни најгорем непријатељу пожелети.
Игор
Чим видиш да Станивуковић почне некога нападати ( Џајић) знаш да је у позадини нека превара. Колико је овдје народ заглупљен то је чудо невиђено а преваранти машу црвеном крпом док другом руком извлаче новчаник.
Јана
Које дрзаве? Кад све мозе да се прода,да је била под заститом дрзаве неби је купио богатас,ал је питање ко стоји иза свега тога??? Град је хтио да купи- јел сад видите зашто нема сједница скупштине града- коме то одговара да ту фабрику и цијело земљисте купи тајкун,а не град? Много је ту питања,ал народ цути и посматра и кад мозе да оловким одлуци нема вољу да излази на гласање.
56
И на крају це земљу испод фабрике да отме говногојац из бакимаца!
БЛ
Прије пар дан писао сам да се чека погодан тренутак и да ће и то продати, од мљекаре до Паласа све је њихово тј пар породица, само још пошту да преузму од оног што је остало.
Јеца
Вријеме је да Аустријанци поново додју..
НоНаме
И то купио Гоци??? Сваста?
Давид
Павгорд постаје већински власник АДРС
Опа
Сад кад то надвојвода сруши и направи зграде и комплексе, каква заштита какви бакрачи у Бања луци нема људи одавно
ФУКСА
Па све мале и веце фабрике су купљене приватизоване и угасене преко страних лобија са намјером да увозимо и да не производимо. То су спроводили наси министри издајници који су се обогатили преко гасења фирми у корист странаца. То се догадја и са пољопривредницима. То је најкраци пут за нестанак и одлазак у дузницко ропство. Све то знају насе власти које су сауцесници у нестанку народа у своју корист. ПОКРЕНИ ПРОМЈЕНИ, ДО КОНАЦНЕ ПОБЈЕДЕ.
РС
Сад ће Гоци стамбени комплекс да догне ти и сравни све то старо😂
Србин
Гдјеје овде лопов додиг да макар ово покрене јеботе м... Нема овде шта красти.
Ако
Ако се фабрика дувана налазила на привремениј листи под заштитом државе нека неко објасни како је ова Павгорд Павловић купио фабрику дувана.
Доwн
Испушлић смо свакако. И са и без фабрике. Шипу га лома и вако и нако.. Додиклије настављају владати.
Мишо
Тужно да не може бити тужније шта је све упропастио СНСДе продао Антонићу за два милиона,Влада СНСДе лопова, нашла бугарске лопове да купе Фабрику од Антонића кои је зарадио милионе на фабрици.Радници са синдикатом се борили до задњег атома снаге да фабрика опстане.Бугарски лопови потпомогнути српским улизицама Вујичић,Недимовић,и многим другим малтретирали раднике највећим могућим мобингом давали отказе иживљавали се над радницима.На крају су затворили гиганта кои је радио 130 година раднике истјерали.Осам година фабрика опустошена и покрадена од стране Бугара и поменутог Вујичића злогласног Дуле званог пендрек.Све је власт крива та фабрика је могла да ради још 130 година да није СНСДе умијешао своје прсте они куд прођу иза њих остаје само пустош.
Бањалучанин
Старих бањалучана више нема. Сад су ту мркоњичани, дрварчани, шиповчани, ови са Мањаче итдитдитд.
Јоцо
Па овдје је опет добио у џеп лову Станивуковић јер и без града није могло. Он гдје треба је са власти и у симбиози, а кад треба је опозиција кад би да реализује своје средњошколске амбиције. Ко нас је клео није дангубио ста је Бањалука дочекала. Блануса ово не би дозволио. Али овај први воли паре.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.