Када су у питању интереси Српске СНСД нема црвену линију

„У тој агенди, измеђи осталог пише, да она снажно коредспондира са 14 закључака из мишљена Европске комисије о захтјеву БиХ да буде примљена у ЕУ.

У тих 14 закључака стоји да се у Устав БиХ угради тзв. замјенска клаузула. Она значи да у Устав БиХ буде уграђена одредба по којој, да би БиХ и кад уђе у ЕУ, да Парламентарне скупштина БиХ може да преузима и регулише и она питања која су у надлежности ентитета.

Рецимо, облигациони односи, стварно-правни односи, имовинско-правни односи, рад, социјална политика...а све то да би се „преудредило кршење права ЕУ“. То вам је на велика врата развлашћивање Републике Српске“, наводи Благојевић.

Он додаје да је језик Европске уније и Европске комисије препун еуфемизама иза којих се крију многобројне замке, јер их никада неће назвати правим именом.

„Тражи се да се формира установа која ће омогућити јединствену примјену права у БиХ. То су двије поруке, два захтјева. Мора бити Врховни суд БиХ, не Суд БиХ, него Врховни суд БиХ јер се само тако ствара подлога за јединствену примјену права.

Створити Врховни суд БиХ значи укинути Врховни суд Републике Српске јер не могу постојати два врховна суда, иако то по уставу није надлежност БиХ“, објашњава Благојевић.

Додаје да је трећа ствар укидање права вета у институцијама приликом одлучивања.

„То вам је пут у дерогацију Дома народа ПС БиХ у ком Република Српска спречава мајоризацију себе, онемогућава да буде мајоризована. За то је, на крају крајева, и настао проблем у БиХ 1991. и 1992. године.

То ће значити и крај могућности српског члана Предсједништва БиХ да уложи вето на питања које сматра деструктивним по виталне интересе ентитета са чије територије је изабран“, истиче Благојевић.

То је, оцјењује Благојевић, еродирање Српске.

„Како онда ја, као обичан човјек, да вјерујем СНСД-у који је пристао на такву Реформску агенду? Проблем је јер се то ради под притиском, а кад дође вријеме за фактурисање рачуна, ми се хватамо за главу“, закључио је Благојевић.

(БН)