Хоће ли доћи до поскупљења хљеба у Републици Српској?

Када гориво поскупи, то изгледа као кад баците камен у воду и када гледате како се шире кругови.

Гориво је трошак сваком превознику, сваком пекару, сваком ко довози робу у продавницу. Тај трошак на крају, наравно, плате грађани.

“Углавном сва поскупљења, ми то плаћамо. Сад да ли су оправдана и колико, то је једно сасвим друго питање јер отприлике чим дође до поскупљења енергената, ево у овом случају гориво је отишло за неких 4-5 фенинга, како гдје, по литру, овдје барем на нашем подручју, не знам како је даље”, каже Јован Василић, предсједник Удружења потрошача ”Звоно” из Бијељине.

Из Удружења млинара и пекара кажу да неће журити са поскупљењем хљеба. “Сачекаћемо да видимо како ће се одразити то на добављаче, репроматеријал, сировине и енергенте па ћемо тек онда направити калкулацију ако буде било основа за поскупљењем, ако не будемо могли да радимо рентабилно, онда ће доћи до повећања”, наводе.

“Тешко је било шта планирати у будућности ми не знамо шта нас очекује и пшеница која је берзанска роба зависи од понуде и потражње тако ће се кретат и цијена брашна у пекарској индустрији. Што се тиче енергената, видимо да и ту немамо неку стабилност и сигурност”, каже Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина.

“Ова инфлаторна времена, то је најнормалније да се све цијене мијењају. Ово инфлацију што они јавно презентују, она је знатно већа, да се разумијемо. То се фризира због становништва, због стандарда, али је знатно већа и у таквим временима шта можете очекиват осим да све помало, помало буде кориговано навише.

Нажалост, навише. Хљеб је нажалост социјална категорија и кад год је ишао горе, то је ишло 10, 20 фенинга, то је стварно износ који је данас безначајан”, прича Његослав Загорац, власник пекара “Бодаxцо”.

 Могуће је да би већу цијену хљеба могао да изазове и најављени раст минималне плате у Републици Српској који треба да крене од Нове године, упозоравају из Удружења потрошача.

“Не само да ће доћи до раста хљеба, него ће, доћи, порасти све остало да се разумијемо јер послодавци углавном, уколико држава не смањи доприносе, за онолико колико ће да повећају минимални лични доходак, морају се смањити доприноси. Пошто се не смање, онда аутоматски све се то пренесе на потрошаче кроз производ”, појашњава Василић.

“У суштини сад је највећи проблем радна снага и повећање најниже плате. Оно за шта се ми залажемо јесте да се повећа најнижа плата, а да порези и доприноси остану на оном нивоу на којем су сада.

Нико, не само у пекарској, него уопште у привреди, нико не бјежи од повећања минималне плате, сви ми се залажемо за бољи стандард радника и ми се залажемо да дође до повећања плате, међутим порези и доприноси морају да остану на износу који се сад уплаћује, не треба доћи до повећања”, тврди Пелемиш.

Колико год да минимална плата брзо расте, питање је да ли може да испрати раст цијена који увијек иду у корак са њима. Највећу цијену ће опет да плате они који најмање имају јер инфлација узима маха.

(БН) Фото: БН