Дефицит са Хрватском и Србијом четири милијарде КМ

Босна и Херцеговина је током 11 мјесеци ове године највећу економску сарадњу имала са Хрватском и Србијом, али и огроман дефицит у спољнотрговинској сарадњи који је, рачунајући обје ове земље, премашио четири милијарде КМ.

У подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), може се видјети да смо највећу сарадњу имали са Хрватском.

Према овим подацима, током ове године је из Хрватске увезено производа за 5,41 милијарду КМ, док је у истом периоду у ову земљу пласирано робе у вриједности 2,86 милијарди КМ.

Након Хрватске, Босна и Херцеговина је највише сарађивала са Србијом, што значи да са ове двије сусједне земље имамо највећу спољнотрговинску сарадњу, али и огроман дефицит који се мјери са више од двије милијарде КМ са обје земље.

Тако смо из Србије увезли робе за 3,83 милијарди КМ, а тамо смо извезли производа за око 1,73 милијарди КМ. Њемачка нам је пласирала робе за 2,42 милијарде КМ, а БиХ је тамо извезле робе за 2,31 милијарду КМ.

Из Словеније смо увезли производа за 2,39 милијарди КМ, а у ову земљу смо извезли робе за 1,44 милијарде КМ. Италија нам је продала робе за 2,14 милијарди КМ, док смо ми у ову земљу пласирали производа за 1,18 милијарди КМ.

БиХ је из Аустрије током 11 мјесеци ове године увезла робе за око 1,43 милијарде КМ, док смо ми тамо пласирали робу вриједности 1,46 милијарди КМ. У Црну Гору је БиХ извезла производа у вриједности 607 милиона КМ, док смо из ове земље имали увоз од 201 милиона КМ.

У Турску смо извезли производа за 403 милиона КМ, а БиХ је из ове земље увезла за 1,4 милијарду КМ. Низоземској смо пласирали робу за 360 милиона КМ, а из “земље лала” смо увезли робе за 738 милиона КМ. У Чешку смо извезли производа за 329 милиона КМ, а из Чешке смо увезли за 388 милиона КМ.

Када је у питању укупна размјена, током 11 мјесеци ове године БиХ је укупно извезла производа за 16,09 милијарди КМ, а увезла за 28,97 милијарди КМ. То значи да укупан дефицит за 11 мјесеци износи 12,88 милијарди КМ.

Економиста Адмир Чавалић, рекао је за “Независне новине” да БиХ већ традиционално има дефицит са Хрватском и Србијом, те да се то понавља из године у годину.

“Вјероватно је то резултат структуре производа који су предмет спољнотрговинских активности. Ми смо више фокусирани ка тржишту пословне потрошње, док су производи из ових земаља оријентисани ка тржишту финалне потрошње, односно до крајњих потрошача. Једноставно, структура  увоза и извоза детерминира да је већа потражња за производима финалне потрошње, и ми традиционално конзумирамо дате производе. Постоји лојалност бренду, традиција и потрошачке навике које се тешко мијењају за финалне производе који долазе из ове двије земље и сумњам да ће се нешто у догледно вријеме промијенити. Да ли ми нешто можемо промијенити у смислу већег извоза? Сигурно је да можемо“, нагласио је Чавалић. 

(Независне новине) фото: Срна