Економисти упозоравају: Дуг је зао друг! (ВИДЕО)

Док власт понавља да је све стабилно и да се лијепо живи, постоји једно мјесто гдје се прича не уљепшава. То мјесто је тржиште – и тамо се стабилност мјери каматом.

Према подацима о задужењу путем еурообвезница, у Европи се новац данас посуђује по око три одсто. Федерација БиХ се, оквирно, задужује по двије до три одсто. Хрватска је око три одсто. Србија и Црна Гора су између четири и пет одсто. А Република Српска – пет до шест одсто.

И ту прича владајућих о стабилности пада у воду, оцјењују економисти, јер камата није ствар емоције, него повјерења.

“Цијена кредита односно каматна стопа јесте израз и мјера повјерења кредитора у дужника у овом случају. Пошто се ради о високој каматној стопи која је већа у односу на све земље у региону и у односу на просјек који имамо унутар ЕУ, јасно је да кредитори имају мањи степен повјерења у Владу РС у односу на повјерење које имају према владама свих других држава у окружењу и унутар ЕУ”, рекао је економиста Миленко Станић.

Другим ријечима – кредитори не вјерују на ријеч. Траже већу камату јер виде ризик.

“Много је ту ризика који су уграђени у цијену кредита по којој се задужује Влада РС. Не треба заборавити да је у Републици Српској пропало неколико банака раније, да су депозитари остали без властитог новца. Такође, треба имати у виду да је привредна структура Републике Српске слабија, односно да је тај сектор мање профитабилан у односу на окружење”, додао је Станић.

Опозиција тврди да високе камате највише погађају грађане, јер расту трошкови финансирања.
“Наравно ко плаћа те високе камате и тај велики кредитни ризик Републике Српске – то су управо грађани, јер трошкови финансирања су значајана ставка у буџету, а да није толиких трошкова финансирања сигурно би се могла ријешити нека друга значајна социјална питања у Републици Српској као што су плате у здравству, плате у просвјети, пензионери, борци и многе друге социјалне категорије”, рекла је посланик СДС-а у НСРС Мирјана Орашанин.

У идућој години на наплату долази 1,7 милијарди марака отплате кредита, а само за камате треба издвојити 279 милиона. Кад скоро 300 милиона оде на камате, то више није развој – то је преживљавање, додаје Орашанин.

“Нажалост чињеница је да се Република Српска задужује за враћање ранијих дугова најчешће, као што ће бити случај у 2026. години, или за покриће буџетског дефицита, односно попуњавање рупа у буџету, као и за одржавање ликвидности за измирење доспјелих обавеза за које нема довољно средстава”, рекла је Орашанин.

Систем је једноставан: кредит за кредит, дуг за дуг – сваки скупљи од претходног. Власт то назива стабилношћу. Тржиште то назива ризиком. А грађани то плаћају – из свог џепа.

(БН)