РиТЕ Угљевик у кризи: Велика клизишта угрожавају села

Док се у институцијама говори о „завршеним процедурама“, на терену се биљеже посљедице: РиТЕ ради са смањеним капацитетом због недостатка угља, клизишта се шире према насељима, путеви пуцају, а људи остају без основних услова за живот.

Концесија још дјелимично у рукама Сердарова

Иако су надлежни раније најављивали да ће концесија у потпуности припасти РиТЕ Угљевик, 24% права над налазиштем и даље остаје у власништву компаније Цомсар Енергy, у власништву руског бизнисмена Рашида Сердарова.

То значи да Термоелектрана и рудник још увијек не располажу пуним ресурсима, а стабилна производња угља и струје зависи од довршетка формалног преноса права.

Ресорни министар енергетике Републике Српске тврди да су административни кораци у току и да се очекује завршетак преноса у наредним данима, али синдикалци и опозиција истичу да обећања власти остају неиспуњена. Радници страхују да дуготрајна несигурност око концесије може додатно отежати рад и дугорочно дестабилизовати предузеће.

Управо тај дио, упозоравају синдикалци, представља кључну резерву угља без које се не могу планирати ни стабилна производња, ни санација клизишта, ни заштита насеља уз копове.

“Тренутно РиТЕ Угљевик не може да стане на здраве ноге док се концесија за “Угљевик Исток 2” не врати у цијелости. Зато што 24–25% концесије још увијек остаје у рукама Сердарова, и тај дио угља је свјесно остављен њима. Претпоставља се да је циљ тог дијела угља био да иде у комерцијалне сврхе, а не да служи предузећу.

Да смо имали потпуни приступ том угљу, могли бисмо продати угаљ, финансирати рударску модернизацију, повећати технолошки капацитет термоелектране и подмирити дуговања према Словенији. То би фирму довело на стабилну економску основу.

Одржавање 25–24% концесије у рукама Сердарова практично значи да није постигнут никакав стварни напредак, и фирма је и даље у отежаној ситуацији, присиљена да ради тешко и импровизује”, каже за БУКУ Јеленко Маринковић, члан Синдиката РиТе Угљеивк.

ТЕ Угљевик и рудник раде отежано

У посљедњих неколико мјесеци термолектрана је више пута смањивала производњу или излазила из погона, јер рудник не обезбјеђује довољне количине угља. Иако су из управе предузећа раније истакли да се ради на акумулацији залиха угља, проблем остаје, јер без пуноправне концесије РиТЕ не може гарантовати стабилне количине.

Осим економских и административних проблема, становници Старог Угљевика и околних села суочавају се са директном пријетњом по животе и имовину. Клизишта већ помјерају куће, уништавају путеве и инфраструктуру, а многи мјештани су без крова над главом.

“Ово са концесијом не утиче само на рад РиТЕ, него и на цијелокупну локалну заједницу, јер док се концесија не врати, не може се ријешити проблем клизишта и кућа угрожених на рубовима рударских копова.

Тако се практично онемогућава заштита људи који живе у том подручју. Клизишта која сада видимо, посебно на граници КОП 1 и КОП 2, јасно показују да се ситуација погоршава и да људи остају угрожени, док инспекције и надлежни надзори често забрањују дјеловање у критичним зонама, додатно компликујући рјешења“, каже за БУКУ Маринковић и додаје:

“Цијело брдо, заједно са кућама је кренуло да тоне.Свакога дана могло би да слети у наш дио копа. А разлог свему томе је што се не ради по плану и пројекту.

Ми када смо говорили да се не смије дијелити тај дио лежишта угља из разлога што се не могу изводити рударски радови према пројектној документацији, они су свјесно игнорисали наше сугестије. Сада смо дошли у ситуацију да се због граница са копом који је дат “Цомсар Енергy” не може развити рударски коп.”

Клизишта гутају села, људи остају без домова

Мјештани су упозоравали да неријешени проблеми рудника и експлоатације угља додатно погоршавају стабилност тла. Иако надлежни обећавају интервенције, ситуација и даље остаје алармантна, а становници најављују протесте уколико се хитно не реагује.

” Ситуација у нашем мјесту је критична. Клизишта свакодневно напредују и дословно пријете да униште и остале куће и инфраструктуру. Регионални пут који повезује Стари Угљевик са Мезграјом и остатком општине је пресјечен, па мјештани немају нормалну комуникацију ни приступ основним услугама.

Вода и струја у многим кућама су нестабилне или потпуно одсутне, што додатно отежава живот у овом хладном периоду. Ови проблеми нису нови, али се посљедњих мјесец дана, како су падавине и зимско вријеме, драматично погоршавају, а нико није подузео конкретне мјере да заштити људе. Људи овдје више не могу нормално функционисати и питање је дана када ће неко бити повријеђен ако се овакво стање настави.

Ми због овога не тражимо привилегије, тражимо само хитну реакцију надлежних, да се заштите наши животи и домови, умјесто да чекамо да катастрофа зада још већу штету”, каже за БУКУ Миладин Радовановић, мјештанин Старог Угљевика.

Посљедице клизишта и инфраструктурног колапса најтеже погађају најугроженије становнике села. Због пресјечених путева и оштећења водоводне мреже, мјештани су приморани да до здравствених установа, апотека и основних намирница долазе обилазним правцима дугим и по двадесетак километара. У селу има старијих и хронично болесних људи, а сваки одлазак љекару или долазак хитне помоћи постаје неизвјестан и ризичан.

„Овдје више није питање страха, него како уопште преживјети. У селу има болесних људи, старијих, људи који се лијече, а пут нам је пресјечен. Да бисмо дошли до доктора или апотеке, морамо ићи около и по 20 километара.

Вода нам је пресјечена, довлачимо је како знамо и умијемо, а нико не зна докле ће ово трајати. Сваки дан чекамо да се нешто деси, а помоћи нема. Ово није нормалан живот, ово је борба из дана у дан“, каже за БУКУ Миленко Савић, мјештанин Старог Угљевика.

Синдикат и радници под притиском

Притисци и унутар РиТЕ Угљевик, гдје је дио синдикалног одбора покушао смјену синдикалног вође, што додатно осликава раст унутрашњих тензија међу радницима. Политички утицаји и несигурност око концесије додатно компликују ситуацију, док радници страхују за своја радна мјеста и будућност предузећа.

(БУКА) Фото: БУКА