Јануар - мјесец у којем се тишина најгласније чује

Зорићева наводи да тај пад ријетко долази одмах, јер првих дана јануара још траје ехо празника, а права тежина најчешће се јавља у другој половини мјесеца и прелије се у почетак фебруара.

Она истиче да финансијска нелагода постаје видљива и опипљива када су буџети исцрпљени, а осјећај сигурности пољуљан.

"Међутим, у пракси видимо да се људи не јављају само због новца, него и због умора, празнине и осјећаја да се нешто важно завршило. Празници нас споје, али и емотивно исцрпе", наводи Зорићева.

Она каже да се породице које су се за празнике окупиле из различитих градова и држава поново разилазе, а повратак у свакодневицу често значи повратак у самоћу, притиске и неријешене односе.

"У том контексту често се спомиње и такозвани плави понедјељак, трећи у јануару, а у јавности означен као најдепресивнији дан у години. Иако тај појам нема чврсто научно упориште, искуство из праксе показује да се управо у том периоду појачано јављају осјећаји безвољности, тјескобе и губитка мотивације", појашњава Зорићева.

Она каже да, као породични психотерапеут, често примјећује да се након празника активирају и партнерске и породичне тензије.

"Када нестане празнична атмосфера, нестане и привремени мир који је држао односе под контролом. Остају стари обрасци комуникације, финансијски притисци и осјећај разочарања јер промјена није дошла сама од себе", појашњава Зорићева.

Према њеним ријечима, ово стање се препознаје кроз хронични умор, раздражљивост, повлачење, несаницу или сталну забринутост, наводећи да то није знак слабости, већ нормална реакција на период емоционалног и финансијског пражњења.

Зорићева истиче да јануар није мјесец за велике животне резове, већ за тихо преслагивање очекивања, односа и унутрашњих капацитета.

"Ако желимо да овај период буде лакши, важно је спустити притисак да морамо да будемо добро", наглашава Зорићева.

(Срна) Фото: БН