У цркви Светог Саве на Менхетну служба за Николу Теслу

Служби у Саборном харму на Менхетну, испред кога се скоро две деценије налази бронзана биста Николе Тесле, између осталог присуствоваће и учесници Међународне конференције посвећене Тесли, коју 14. година сваке прве суботе након Божића, у Њујоркеру организује Теслина научна фондација из Филаделфије.

Биста Николе Тесле на постаменту високом пет стопа, постављена је испред Храма Светог Саве почетком 2007. године, а поклон је између осталих и принцезе Јелисавете Карађорђевић.

Старешина Саборног храма Живојин Јаковљевић казао је за Тањуг да бисте Тесле и владике Николаја красе цркву у Њујорку не само да нас подсете ко су они били већ какви ми треба да будемо. 

"Многи не знају да је Тесла био српског порекла, многи не знају да је био свешнички син. Али што је најважније од свега, јесте, да је Тесла, будући да је растао у свештеничкој породици, иако светски научник и проналзач, пре свега био велики човек, који је остао дубоко везан за своје порекло", навео је старешина Саборног храма на Менхетну и подсетио да се мало зна и да су све Теслине сестре биле попадије.

Протојереј ставрофор додао је да је значајан и сам чин да је биста преживела велики пожар који је захватио храм 2016. године и остала на 25. улици нетакнута да је свет види.

Отац Живојин подсетио је да је велики благослов да је свети владика Николај посредовао у куповини те светиње 1943. године свестан њене вредности. 

"Његова биста нас подсећа не само да је било тешко да се црква у центру Њујорка купи већ нас обавезује да сви, ма где били, нашу светињу одржимо", рекао је отац Живојин. 

Старешина храма Светог Саве додаје да са леве стране улаза у порту уз саму цркву стоји биста Николе Тесле. 

"Ако прочитамо чланак који је Тесла објавио 1900. године 'Проблем повећања људске енергије', видећемо да је Тесла био, не само визионар и научник, већ хуманиста", рекао је отац Живојин наглашавајући да је један од Теслиних основних принципа био да целом човечанству подари бесплатну струју.

"Није то сматрао као свој лични изум већ откриће које је њему дато као дар. Као такав био је онај исконски Србин који воли све", казао је старешина храма и додао да је слично нешто потврдио руски војник Максимов, који је ратовао на српском тлу крајем 19. века. 

"Тада је тај војник у разговору са једним српским сељаком закључио да је српски сељак исти као и руски, 'наиван' јер 'воли цео свет'. Упркос томе, не само да свет не зна ко је био Тесла и да је потекао из српске, православне, свештеничке породице, већ да је био задојен свештеном идејом да несебично учини свима", рекао је отац Живојин Јаковљевић.

Према његовим речима, Тесла је зато сматрао да не треба копати и користити залихе из земље и загађивати животну средину, већ да треба користити чисту енергију као што је сунце. 

"Тесла је тада написао да не би хтео да звучи као 'пророк' али данас после више од једног века видимо да су се његове визионарске речи обистиниле с једном разликом - данас се  поносимо Теслом као научником и проналазачем, такмичећи се како се да се његови проналасци уновче. Истовремено, заборављамо Теслину основну карактерну црту, а то је да је несебично и свесрдно желео да учини свима; да утеши, помогне и донекле свима олакша овај овоземаљски терет", казао је отац Живојин са којим је Тањуг разговарао припремајући серијал "Тесла човек будућности".

Тесла је умро 7. јануара на Божић 1943. сам у Њујорку где је живео шест деценија, комеморација поводом његове смрти одржана је 10. јануара и преносио ју је Неw Yорк Цитy Радио, а градоначелник Њујорка Фиорело Ла Гвардија је тада прочитао опроштајни историјски говор који је написао, словеначки писац, есеиста и  преводилац Луј Адамич. 

Опело, коме је прусуствовало више од 2.000 људи, одржано је 12. јануара у Катедрали Светог Јована Благослова једној од највећих и најимпресивнијих црквених грађевина на свету, иако њена градња започета крајем 19. века никада није завршена. 

Објављивањем вести о Тесли у Смитсонијану, о пет деценија дугом настојању да се спаси једина преостала лабораторија и томе колико Американци знају о Тесли, Тањуг је покренуо серијал прича „Тесла – човек будућности”, снимљен у САД у сусрет 170. годишњици рођења Николе Тесле која ће бити обележена током ове године.

У недељним наставцима читаоци ће моћи да сазнају, како изгледа „Кућа славних проналазача” у коју је Тесла уведен пре тачно пола века, где раме уз раме стоји уз Томаса Едисона и 16. председника САД, као и начин на који престижни Универзитет Колумбија чува сећање на Теслу.

У серијал су укључене и три приче са Лонг Ајленда о јединој преосталој Теслиној лабораторији, као и о кући на обали Атлантика у којој је живео током изградње Ворденклифског торња. Припремљени су и разговори са једним од двојице најпознатијих на свету Теслиних биографа, Марком Сајфером, ауторком и у Србији објављене књиге „Повратак у Ворденклиф” Барбаром Дадино, пијанисткињом и композитором Марином Арсенијевић, која за Бродвеј припрема мјузикл „Тесла'с Лифе”. 

У серијалу, који се реализује захваљујући подршци Министарства информисања и телекомуникација, моћи ће да се види и место Едисонове компаније у којој се Тесла запослио по доласку у САД, црква у којој је одржана комеморација, „Зграда радио-таласа” (Радио Wаве Буилдинг) названа Тесли у част, као и допринос др Љуба Вујовића, заслужног и за постојање „Тесла корнера” (Никола Тесла Цорнер) у срцу Менхетна. 

О значају чувене Њујоршке библиотеке, која чува и Теслина писма за Теслу, говорио је бивши директор Музеја „Никола Тесла” Бранимир Јовановић уочи предавања у "Морган библиотеци” која је била власништво Теслиног финансијера Ј. П. Моргана, тада вероватно најмоћнијег човека на планети.

Серијал, обухвата и планове Теслине научне фондације из Филаделфије да у хотелу „Њујоркер” направи реплику Теслине собе и прошири мали музеј у дну хотела, али и да у години када се обележава јубилеј од 250 година независности САД, представи Теслин допринос развоју САД.

(Тањуг) Фото: Тањуг/ Александра Оташевић