Славимо мали Божић и Светог Василија Великог

Црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) прославља Светог Василија одакле и назив за јулијанску нову годину - Василица.

Јулијанска нова година у српском народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности. 

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић мијеси погача чесница, за мали Божић се мијеси посебан обредни хљеб "василица".

Такође, вјеровање је да на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током цијеле године имали напретка.

Осмог дана након рођења, Исус је донијет у храм и обрезан према закону у Израелу, када су му родитељи дали име Исус, како је арханђел Гаврило рекао када се јавио у сну његовој мајци Марији.

Обрезање Господа показује да је примио на себе истинско тијело људско. 

Према предању, Господ је хтио да испуни сав закон, који је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис, замијенио га је крштењем у цркви Својој. 

"Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол.

Свети Василије Велики је празник који је исто уписан црвеним словом у црквеном календару.

Познат као Василије из Цезареје, био је утицајни теолог и епископ Кесарије у Кападокији (Мала Азија). 

Рођен је у вријеме цара Константина и још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику, астрономију и остале свјетске науке. 

У зрелим годинама крстио се на Јордану, заједно са бившим учитељем Евулом.

(Тањуг)