Ево зашто мљекари у Републици Српској затварају фарме

Анализа конкурентности коју су подијелили са Савезом општина и градова Српске показује да произвођачи млијека у Републици Српској годишње добијају од 600 до 1.170 КМ мање подстицаја по музној крави у односу на колеге из Федерације БиХ и Србије, уз истовремено највећа регулаторна оптерећења у региону.

Посљедица је убрзан пад броја произвођача, губитак тржишта и раст увозне зависности.

Према анализи сектора мљекарства за 2025. годину, нето годишња подршка по музној крави у Републици Српској износи око 1.665 КМ, док у Федерацији БиХ достиже и до 2.835 КМ, а у Србији око 2.520 КМ.

Истовремено, мљекари у Српској плаћају чак 65 КМ годишње по крави за обавезне здравствене мјере, док су ти трошкови у Србији у потпуности покривени из буџета, а у Федерацији БиХ вишеструко нижи.

На фарми од 50 музних крава, ова разлика значи годишњи губитак од 30.000 до готово 60.000 КМ, што је еквивалент вриједности новог трактора сваке двије до три године или губитку више од десет јуница годишње.

Спор раст производње, брзи губитак тржишта

Иако се у Републици Српској биљежи раст производње сировог млијека, он је знатно спорији него у окружењу. Док је раст у Српској пројектован на 4,6%, Федерација БиХ биљежи скоро 13%, а Србија око 10%. Пројекције до 2028. године показују континуиран пад конкурентности Републике Српске и смањење њеног тржишног удјела у БиХ са 32% на свега 26%.

Додатни проблем представља чињеница да су млијечни производи из Федерације БиХ и до 20% јефтинији на тржишту Републике Српске, док се производи из Србије чешће пласирају у Српску него у Федерацију БиХ.

Увоз скупљи, извоз јефтин

Подаци о спољнотрговинској размјени додатно откривају структурне слабости пољопривреде. У БиХ је током 2025. године увезено млијеко и млијечни производи у вриједности од 234 милиона КМ, док је извезено свега 133 милиона КМ.

Иако се количински извози више, увозна роба има знатно већу вриједност, јер се увозе производи више додане вриједности попут сирева и маслаца, док се извози углавном сирово млијеко и јефтинији производи.

Неповољан положај домаћих произвођача додатно погоршава тржишна асиметрија. Трговачки ланци из Федерације БиХ имају три пута више продајних објеката у Републици Српској него што ланци из Српске имају у Федерацији БиХ, што директно утиче на видљивост и пласман домаћих производа.

Нестаје село, нестају произвођачи

Посљедице су већ видљиве на терену. Прије десетак година Република Српска је имала око 11.000 произвођача млијека, док их је данас мање од 3.200. Истовремено, Федерација БиХ има више од 16.800 произвођача, док број становника није 5 пута већи него у Српској.

У анализи је констатовано да дугорочно политика подршке утиче на опстанак људи на селу и квалитет живота најмање 5.000 породица везаних за овај сектор.

– Трговачка инфраструктура Српске у Федерацији БиХ је недовољна за озбиљан пласман – наводи се у анализи.

Осим тога пројекције по међународним моделима указују на даље погоршање конкурентности Републике Српске до 2028. године.

– Уважавајући наведено, сматрамо да наши захтјеви упућени Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Српске за повећањем премије за 0,05 КМ, одобравање додатних литара регресираног дизела у износу од 50 литара по грлу, изједначавање трошкова за обавезне мјере са ФБиХ или Србијом, исплату подршке по музном грлу – не по телету, али и мјере попут јасног декларисања производа који садрже масти и бјеланчевине које нису млијечног поријекла требају бити под хитно имплементирани.

Такође, поручујемо подршка младима требала би бити значајно унапређена, јер садашње мјере стимулације младих да остану на селу, нису довољне – поручили су мљекари.

(Српска инфо) Фото: БН