ЕРС тражи извођаче и финансијере за соларни парк од 63 милиона КМ

Пројекат ће се реализовати по „ЕПЦ+Ф“ моделу, што у пракси значи да будући извођач мора сам обезбиједити новац за инвестицију и комплетну изградњу, док ће му ЕРС уложено враћати у ратама тек након што објекат буде завршен.

Рок за завршетак радова је 24 мјесеца, а за квалитет радова и опреме се тражи гаранција од најмање три године.

Соларна електрана биће изграђена на Зубачком платоу, на земљишту површине око 43 хектара које карактерише висок степен осунчаности током цијеле године.

С обзиром на то да извођач преузима и улогу финансијера, ЕРС је поставио високе прагове за учешће.

Потенцијални партнери морају доказати да су у посљедње три  године остварили укупан промет од најмање 63 милиона КМ, уз обавезно позитивно пословање.

Систем бодовања је постављен тако да највећу предност, односно 75 одсто бодова, доноси најнижа цијена у комбинацији са најповољнијим условима финансирања.

Преосталих 25 одсто бодова понуђачи могу остварити кроз понуђену ефикасност опреме, брзину завршетка радова и спремност да дају дужу гаранцију од тражене.

Да би уопште ушли у трку за овај посао, понуђачи морају доказати да располажу армијом стручњака и озбиљним машинским парком.

Тендер налаже ангажовање лиценцираних инжењера грађевине и електротехнике са дугогодишњим искуством на сличним енергетским објектима.

Поред људства, од извођача се захтијева посједовање комплетне механизације као што су тешке машине за земљане радове и специјализовани алати за прецизну монтажу осјетљиве соларне опреме, трафостанице и далековода.

„Да би учествовали у поступку јавне набавке понуђачи су обавезни доставити у оригиналу гаранцију за озбиљност понуде. Износ тражене гаранције за понуду је један одсто од процијењене вриједности набавке“, наводи се у тендерској документацији.

Док су за  „Требиње 3“ направљени први конкретни кораци, подсјећамо да ЕРС већ годинама држи концесије за пројекте „Требиње 1“ и „Требиње 2“, али упркос бројним најавама они још увијек мирују.

Посебну пажњу привлачи судбина пројекта „Требиње 1“, снаге 73 МW, који је од самог почетка под лупом јавности.

(Цапитал) Фото: БН