Странке мало шансе дају младим и женама у политици

Упркос значајним буџетским издвајањима, жене и млади и даље су недовољно заступљени у политичком животу. Због тога се поставља питање зашто јавна средства не доносе очекиване промјене и ко сноси одговорност за изостанак конкретних резултата.

Све политичке странке у Босни и Херцеговини финансирају се јавним новцем – око 70 одсто њихових буџета долази са различитих нивоа власти.

Како наводи виши сарадник за правне послове у Транспаренцy Интернатионал БиХ, Дамјан Ожеговић, значајан дио тих средстава странке добијају на основу броја освојених мандата мање заступљеног пола, односно с циљем повећања учешћа жена у политици.

„Наше истраживање је показало заправо да новац који се намјенски даје политичким странкама, како би се оснажило учешће жена, да се ненамјенски троши, односно да не иде у активе жена и да не иде у пројекте који оснажују учешће жена у политичким странкама. Ово се такође односи и на учешће младих, јер готово све странке имају своје организације, односно активе младих, међутим, исто тако се новац ненамјенски троши, односно не иде у директно оснаживање младих за учешће у политици", каже Ожеговић.

Иако Изборни закон Босне и Херцеговине прописује да мање заступљен пол мора чинити најмање 40 одсто кандидата на изборним листама, то, према ријечима одборника Народног фронта у Скупштини Града Бањалука, Дијане Јешић не значи и стварну равноправност.

Како истиче, истинска једнакост подразумијевала би 50 одсто учешћа. Додаје и да након избора мандате освоји тек око 19 одсто жена.

„Отприлике то је тај проценат што сматрам да је заиста мали, поготово ако имамо податак да је 1999. године тај проценат био 28 одсто, што значи да смо назадовали, па сад полако опет идемо напријед, али је то темпо јако спор. Ја лично немам неких проблема, и мислим да се знањем радом и трудом може успјети у свијету политике и можете да наметнете неке своје ставове. Имамо неколико примјера у Републици Српској таквих јаких жена, које су и на челу странака, које су и у Парламенту и у НСРС, које су успјеле да се наметну, али генерално став друштва је „Шта ће она ту?“ и то се често чује", поручила је Јешићева.

Млади се данас ријетко одлучују на политички ангажман, а и када се на тај корак одваже, препреке тек тада постају видљиве. Младост не значи неозбиљност у политици, поручује посланик у Народној скупштини Републике Српске Ђорђе Вучинић.

„То што сам млад и што имам доста мање година од осталих колега, не значи да сам неозбиљан и не значи да не могу равноправно да се носим са многим питањима и многим темама које су на дневном реду у датом тренутку.

Свакако да сам, већ од прве конститутивне сједнице Народне скупштине Републике Српске, осјетио ону врсту непоштовања и оно чувено „ало момак“, али ево, и дан данас, иако ме не поштују одређене колеге, сигурно да ме не штеде, попут Ненада Стевандића, тако да мислим да се равноправно носим са свим колегама који су доста старији и од којих велика већина могу да ми буду и очеви и мајке по годинама, али у сваком случају подржавам да се млади максимално укључе у политику", изјавио је Вучинић.

Не постоје законска ограничења која одређују како ће грађани гласати и коме ће дати своје повјерење. Није могуће прописати који ће пол бити више биран на изборима, али је могуће системски подстицати жене и младе да се у већем броју кандидују. Из Транспаренцy Интернатионал БиХ поручују да је кључни налаз њихове анализе управо то да се новац намијењен за веће учешће жена и младих у политици не троши у те сврхе.

Због тога се, како истичу, поставља суштинско питање – ко тај новац заправо узима и гдје он завршава?

(БН)