Рафинерија Брод од нафтног гиганта до милијарду КМ дуга

Ово је најбоље могуће рјешење – тим ријечима је прије двије деценије, тадашњи предсједник Владе Републике Српске, Милорад Додик, предао Рафинерију Брод Русима.

Тадашње амбиције биле су велике – планирана је производња од 4,2 милиона тона нафте годишње. Ипак, стварност је демантовала обећања: умјесто милиона тона нафте, Рафинерија од тада до данас „производи“ углавном губитке.

Финансијска слика за 2025. годину је поражавајућа. На остварених 65 милиона прихода, расходи су премашили 143 милиона КМ.

Са овим новим минусом, акумулирани губитак износи преко 963 милиона марака, што предузеће доводи на праг дуга од једне милијарде.

Пут у суноврат додатно је убрзао никад разјашњени пожар из 2018. године.

Иако је министар енергетике Петар Ђокић још 2019. године у Народној скупштини увјеравао јавност да руски партнери остају и да ремонт креће, од тих обећања прошло је пет година, а погони и даље стоје.

Паралелно са финансијским крахом, радна снага у бродској Рафинерији буквално испарава:

2018. године: 920 радника

2024. године: 649 радника

Данас: свега 533 запослена

Само током протекле године предузеће је напустило 116 људи, што значи да је отишао практично сваки пети преостали радник.

Питање како је предузеће са 1.300 радника и статусом симбола енергетске независности претворено у обично логистичко складиште, и даље чека одговор. Мира Пекић, посланик ПДП-а у Парламентарној скупштини БиХ, подсјећа да је уговор о продаји од првог дана био строго чувана тајна. Она поставља питање да ли је уговором уопште предвиђен престанак рада након 20 година и да ли се садашње најаве о рециклажи пластике користе само као параван.

Са друге стране, актуелни предсједник Владе Саво Минић на ову тему гледа као на давно завршену причу, истичући да нема шта да коментарише. Слична тишина влада и у самој Управи Рафинерије, одакле на конкретна питања о будућности одговарају штурим саопштењима, упућујући јавност на интернет странице Бањалучке берзе.

Док Управа најављује пројекте гасне електране и рециклаже пластике, економиста Миленко Станић наглашава да су ове идеје миљама далеко од реализације.

За такве инвестиције потребна су средства од 150 до 300 милиона евра, чије је поријекло крајње неизвјесно.

Станић предвиђа да ће у наредних три до пет година у Броду владати статус qуо – простор ће служити искључиво као складиште, док ће озбиљна производња остати на чекању.

Круг се тако затвара тамо гдје је и почео – на празним обећањима.

Док Србија преко рафинерије у Панчеву чува енергетску стабилност и ублажава ударе поскупљења горива, Република Српска је свој најјачи економски штит претворила у складиште и рђу, остављајући иза себе милијарду дуга и раднике који срећу траже ван њених граница.

(БН) Фото: БН