Како изгледа живот у Ирану: Гориво је пет фенинга, режије 27 КМ

Земља богате историје и културе данас је дом људима који су усавршили умјетност прилагођавања. Због дугогодишњих економских блокада, Иран је био приморан развити такозвану "економију отпора", ослањајући се на властиту производњу готово свега, од хране до аутомобила.

Резултат тога је тржиште које за просјечног Европљанина или грађанина БиХ изгледа као потпуно други универзум, посебно када је ријеч о цијенама.

Државни штит: Гориво и комуналије као социјална категорија

Оно што на друштвеним мрежама редовно изазива невјерицу јесу цијене енергената. Земља која дословно "лежи" на нафти својим грађанима нуди енергетске олакшице које су незамисливе у остатку свијета.

Држава снажно субвенционише гориво како би заштитила стандард грађана. У оквиру мјесечне квоте од 60 литара, литар бензина кошта невјероватних 0,05 КМ (око 5 фенинга).

Ни цијене комуналија не заостају много за овим трендом. Основни трошкови режија (струја, гријање, вода) за стан од 85 квадрата у Техерану износе у просјеку око 27 КМ мјесечно.

Брзи кућни интернет, иако подлијеже одређеним рестрикцијама и филтерима, кошта у просјеку око 12 КМ.

Колико кошта свакодневница?

Будући да је због санкција увоз страних производа отежан и скуп, иранске полице пуне су домаћих брендова. То основне животне намирнице чини врло приступачним у номиналном износу:

- Хљеб (свјежи, 500г): око 0,90 КМ

- Млијеко (1 литар): око 1,10 КМ

- Јаја (12 комада): око 2,27 КМ

- Оброк у ресторану: око 8,30 КМ

- Карта у јавном превозу: између 0,30 и 1 КМ

- Пилећа прса (1 кг): око 5 КМ

Култура излазака, испијања кафе (и традиционалног чаја) и дружења по ресторанима је изузетно јака, а приступачне цијене хране омогућавају грађанима богат друштвени живот упркос економским изазовима.

Цијена чаја је у Техерану у просјеку око 0,50 КМ.

Друга страна медаље: Плате и инфлација

Иако горе наведене цијене звуче примамљиво, потребно их је ставити у прави контекст, контекст просјечних примања. Деценије санкција оставиле су дубок траг на иранску валуту (ријал), што је довело до снажне инфлације и пада вриједности рада у односу на глобално тржиште.

Док је у Босни и Херцеговини просјечна плата око 1.600 КМ, просјечна мјесечна зарада у Ирану износи око 600 КМ.

Када се те двије ствари укрсте, јасно је да живот у Ирану није никаква економска утопија, већ непрестано балансирање.

Иранци имају олакшан приступ основним животним потребама, кров над главом, топло дом, јефтин транспорт и доступну домаћу храну.

Међутим, куповина било чега из увоза, попут квалитетне технике, нових аутомобила, оригиналне одјеће или путовања у иностранство, за просјечног грађанина Ирана представља огроман, често и недостижан луксуз.

Упркос свему, слика Ирана из угла обичног грађанина није мрачна како се то често приказује.

Ради се о високообразованој нацији с огромним бројем инжењера и љекара.

(Клиx) Фото: Сцхреенсхот/yоутубе