Нико неће некретнине у малим општинама Републике Српске

Подаци Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) за 2025. годину потврђују ову суморну статистику. 

Према годишњем извјештају о тржишту непокретности за прошлу годину, Берковићи, Источни Дрвар, Источни Мостар и Купрес није прометована ниједна некретнина, нити шума.

Чак и тамо гдје је забиљежен симболичан број уговора, јасно је да се економска моћ и потражња готово у потпуности селе у неколико већих градова.

У Купресу живи 250 становника

Начелник Купреса Срђен Петковић каже да је ријеч о изразито руралној средини у којој је становништво малобројно, па самим тим и интерес за некретнине веома ограничен. По бирачким списковима имају, каже, око 315 становника, али реално ту живи до 250 душа. 

- То је сеоска, рурална средина и већина оних који су одавде имају своју очевину или дједовину, па углавном граде или раде нешто на свом имању - рекао је Петковић.

Како би покушали оживјети ово подручје, у плану је, каже он, изградња мањег туристичког комплекса са викенд-насељем.

- Усвојили смо регулациони план и на општинском земљишту планирамо туристички комплекс са 12 викендица. Сада нам предстоји парцелизација, након чега бисмо могли понудити плацеве заинтересованима.

Наша намјера је да привучемо људе, јер смо на путу ка Јадрану, а у близини је и скијалиште - истакао је Петковић.

Према његовим ријечима, општина планира да обезбиједи основну инфраструктуру, попут приступног пута, електромреже и канализације, како би се изградња одвијала плански.

- Наш буџет је мали, али покушаћемо да урадимо основну инфраструктуру и плацеве понудимо по повољној цијени, уз услов да градња буде уједначена, у планинском стилу и у складу са прописима - казао је Петковић.

Нема интереса ни за куповину некретнина у Источном Мостару

Слична ситуација је и у Источном Мостару, гдје, како каже начелник Божо Сјеран, нема значајног интереса ни за куповину некретнина.

- Код нас то није атрактивно земљиште, па нема ни великог интересовања. Ипак, у посљедње вријеме појављују се одређена интересовања за викенд - насеља и туризам и надамо се да би се тај тренд могао наставити - рекао је Сјеран.

Додао је да општина настоји да изађе у сусрет свима који желе да граде или улажу. 

- Дијаспора углавном обнавља породичне куће на својим имањима, а има и нешто нове градње, али то је све на приватним посједима - додао је Сјеран.

Да је ситуација на тржишту некретнина у мањим срединама веома сложена потврђује и директор агенције за некретнине "Ремакс" из Бањалуке Драган Милановић, који истиче да у БиХ практично не постоји јединствено тржиште некретнина.

- Тржиште у већим градовима је активно, има градње и продаје, али у малим општинама гдје се биљежи депопулација нема потражње. Када нема потражње, нема ни интереса да се гради - рекао је Милановић.

Према његовим ријечима, повремено се прода понеко земљиште или викендица у мјестима која имају одређени туристички потенцијал, попут планинских подручја у близини већих градова.

- Око Бањалуке се нешто прода у Кнежеву, Рибнику или Шипову, јер су то мјеста са природним потенцијалом и близу овог града. Међутим, у општинама без туристичке атракције практично нема промета - каже Милановић.

Он додаје да су се промијениле и навике људи из дијаспоре, који су некада градили куће у родним мјестима, док данас новац углавном улажу у веће градове или туристичке центре.

- Млађе генерације из дијаспоре данас рационалније улажу новац, па купују станове у већим градовима попут Бањалуке или некретнине у туристичким центрима, јер их могу издавати или касније продати. У малим мјестима често нема ни тржишне вриједности за куће које већ постоје - нагласио је Милановић.

Оживљавање тржишта некретнина у малим општинама могуће је, каже, једино у случају покретања привредне активност и задржавања становништва.

- Ако људи остану да живе у тим срединама, онда ће постојати и потреба за некретнинама. Без тога је тешко очекивати неки промет - поручио је Милановић.

Поређење годишњих извјештаја о тржишту непокретности за 2024. и 2025. годину показује значајне осцилације у цијенама новоградње у појединим градовима Српске.

Највећи раст забиљежен је у Требињу, гдје је квадрат поскупио више од 30 одсто, као и у Теслићу и Зворнику, док је највећи пад евидентиран на подручју Пала, односно Јахорине.

Упркос тим разликама, укупна активност на тржишту благо је повећана, па је број уговора у 2025. години већи за око 2,5 одсто у односу на годину раније, док је вриједност промета порасла за око 15 одсто. 

(Глас Српске) Фото: БН