Како сачувати ментално здравље у глобалним кризама?

Сензационални наслови попут: “папрене цијене”, “ексклузивне фотографије из Ирана”, “драма у Ормуском мореузу”, “Хитно: Путинов ударни декрет дигао свијет на ноге”, чине просјечно јутро сваког становника Балкана. Можемо ли да издржимо толико притисак, питали смо психолога.

“Можда је најбоље изоловати се колико је то могуће. Треба бити информисан, то је неопходно, али не треба нам огромна количина информација ни еволутивно то није нешто чему је човјек прилагођен.” каже психолог Олег Грубач.

Али после скоро цијелог вијека разних недаћа којима смо се прилагођавали само су двије опције – или смо у потпуности очврснули као нација, или смо попустили са живцима до краја.

“Обично ми правимо поређење како је било некад. Тада је систем стајао иза тебе, иза полицајца, наставника, новинара. Данас чини ми се да нема ко да стане иза човјека и то наравно ствара осјећај несигурности и страха и то у коначници нарушава тај неки ментални баланс.” тврди социолог Владимир Васић.

Грађани кажу да се не нервирају превише.

“Носим се добро, не сикирам се уопште за ове проблеме, имају одређени људи који то рјешају.” одговор је једног Добојлије

“Људи генерално дижу превелику панику, плаше се и око несташица и око свега, боље да се базирају на то како да се носе с тим.” стиже одговор из Добоја.

“Увијек нађем начин да се искључим из тога, да нешто прочитам, да погледам, одем негдје рецимо на ове наше лијепе дестинације, планине, језера.”

“Мислим да смо сасвим океј с обзиром на све што смо прошли, и с обзиром да је 21. вијек, мислим да би људи коначно требали почети размишљати ведрије, па да заборавимо на ту прошлост.”

Социолог Владимир Васић каже да вјерује да се Европљани не би снашли у нашем начину живота.
“Имам осјећај да би просјечни Нијемац или не дај Боже неки Скандинавац потпуно скренули с памети, кад би живјели једно мјесец дана у оваквом друштву. Замислите да они имају овако хаотичан политички систем, овакве политичаре, генерално овакав начин функционисања државе и друштва ја мислим да би они тотално скренули с памети.”

Док се они у позним годинама коначно опуштају, млади су под сталним притиском каже психолог Олег Грубач.

“Има сад она филозофија “ХУСТЛЕ”  да морамо бити на врхунцу физички И психички, правити боље верзије себе, што наравно исцрпљује организам временом. Старији немају такав осјећај, вјероватно су завршили већину послова које су имали идеју да заврше у току свог живота, тако да у том смислу јесу опуштенији.”

Оно у чему су и стручњаци али и народ сложни јесте да је његовање породичних и пријатељских односа најбитније за очување менталне стабилности. Долази нам лијепо вријеме па га треба искористити за дружења и опуштање или што би један Семберац рекао: Дрина мајка! Ракијица, мезенце и уживам!

(БН) Фото: БН