Благојевић анализира: Додик ради против Републике Српске

Пише: Др Милан Благојевић 

Наведеном одлуком Уставни суд БиХ (у даљем тексту: Суд) је прогласио неуставним одговарајуће одредбе Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске (у даљем тексту: Закон о полицији).

У образложењу одлуке Суд је утврдио (став 82) да одредба члана 141. став 5. Закона о полицији, којом је Додиков режим хтио дати МУП-у Републике Српске надлежност за "дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних цертификата те вршити персонализацију докумената", није у складу са чланом 3.3б) Устава БиХ, којим је прописано да су ентитети дужни да се придржавају одлука, односно закона институција БиХ.

У конкретном случају наведена одредба Закона о полицији, како произлази из образложења одлуке Суда, није у складу са Законом о Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (Агенција позната као ИДДЕЕА), јер је тим законом (члан 8. став 6), каже Суд (став 49 образложења исте одлуке), "изричито прописано да је Агенција (ИДДЕЕА) надлежна за дигитално потписивање у области идентификационих докумената, односно задужена је за електронске цертификате  и електронске потписе везано за идентификационе документе".

Другим ријечима Суд је овиме рекао нешто између редова, а то је да је Република Српска 2008. године, када је у Парламентарној скупштини усвојен Закон о ИДДЕЕА, ту своју уставну надлежност пренијела на ниво БиХ, конкретно на ИДДЕЕА, па сада није уставно да Српска свом МУП-у повјерава да и он ради наведене послове, иако је за њих искључиво надлежна ИДДЕЕА.

Дакле, за такав Закон о ИДДЕЕА гласала је Република Српска 2008. године, иако није требала нити морала, јер се ради о материји која према Уставу БиХ није у надлежности БиХ него је у надлежности ентитета.

Међутим, те 2008. године упркос томе усвојен је Закон о ИДДЕЕА. У то вријеме Додиков СНСД је од укупно 14 посланика из Републике Српске имао седам својих посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, док је у Дому народа од пет српских делегата њих троје било из СНСД-а. 

То значи да је Додик, који је и тада као и данас био апсолутни господар СНСД -а,  и више од тога, могао да спријечи усвајање таквог закона, штетног по уставне надлежности Републике Српске, чије посљедице избијају на површину ових дана.

Додик је то те 2008. године могао учинити, али није, не само путем својих посланика и делегата у Парламенту БиХ, већ и прије тога, и то путем Савјета министара БиХ којим је у то вријеме предсједавао Додиков Никола Шпирић, јер је Закон о ИДДЕЕА предложио Савјет министара БиХ на челу са Додиковим Шпирићем.

Све што је претходно речено о Закону о ИДДЕЕА, једнако важи и за Закон о Дирекцији за координацију полицијских тијела, који је такође Додиков Шпирић те 2008. године на челу Савјета министара БиХ предложио Парламенту БиХ, а Парламент БиХ га 2008. године усвојио гласовима посланика и делегата Додиковог СНСД-а.

Тим законом, како је утврдио Суд у својој одлуци од 26.3.2026. године (став 75. образложења одлуке), је прописано да је Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, а не МУП Републике Српске, "надлежна за комуникацију и (међународну) сарадњу која има међународни предзнак о питањима полицијских послова". 

Досљедно томе, Суд је утврдио да је неуставна одредба члана 146. став 1. Закона о полицији Републике Српске, којом је Додиков режим, након што је МУП Републике Српске најприје 2008. године развластио од те његове уставне надлежности, хтио да након тога МУП Републике Српске "непосредно остварује међународну сарадњу".

Из ових примјера се више него јасно може спознати истина о томе колико је Додиково политикантство, као и свако друго политикантство, превртљиво и колико Додик не брани Републику Српску и њене уставне надлежности, коју причу упорно упија његова  личним интересима вођена гласачка машинерија зато што није ништа боља од њега. Умјесто тога, дакле умјесто одбране Републике Српске, Додик Српску користи за своје личне потребе, док је не одведе у нестанак.

Пише: Др Милан Благојевић