Закон о утврђивању поријекла имовине прављен по мјери сумњиво богатих

Овим Законом прописано је да се у Пореској управи Републике Српске организује Сектор за утврђивање поријекла имовине и посебног пореза, али резултати су изостали.

Доктор правних наука Милан Благојевић објашњава како је уређен овај закон.

„Кључна одредба тог закона, према којој се не утврђује имовина, ако разлика имовине, њено увећање, не износи више од 300.000, је права сигурна лука за оне који су стекли на сумњив начин имовину“, каже Благојевић. 

Још тада, када је усвајан Закон, Транспаренси интернешнел БиХ упозоравао је да закон неће спријечити нелегално стицање имовине, јер Пореској управи даје могућност његове селективне примјене. Поред тога, примјена закона постаје још селективнија под политичким утицајем.

„У оваквој политичкој клими, у овако заробљеном друштву, гдје су све институције под контролом политичких партија, не можемо очекивати да ће то функционисати на ефикасан начин, кад постоји могућост селективне примјене тог Закона и не очекујемо да ће неки високи званичници, који, ево и по неким медијским извјештајима нису могли да оправдају поријекло имовине, да ће они бити у фокусу Пореске управе и да ће они платити оних 75 одсто пореза на нелегално стечену имовину“, кажу у тој организацији.

Овај закон легализује корупцију и криминал, тврди народни посланик Небојша Вукановић. Сама његова примјена, како каже, супротна је Уставу Републике Српске, јер плаћањем 75 одсто пореза, колико прописује закон, легализује се нелегално стечена имовина. 

„Супротно је и Уставу, а са друге стране легализује сву корупцију и криминалне радње. Наравно од почетка смо говорили да тај Закон о имовини нема за циљ да Република Српска поврати имовину, која је оштећена зато што су корумпирани политичари и њима блсики људи, склапали штетне уговоре и због чега нам је сав јавни сектор у минусу, а људи који руководе јавним сектором сви су милионети. У Требињу имате сто милионера и мислим да би само Требиње, кад би се испитало, могло добрим дијелом да врати спољни дуг Републике Српске, а да не говоримо о Бањалуци, Бијељини и другим већим центрима“, каже  Вукановић.

Због свега тога, овај закон, иако формално постоји, остао је више симболичан него дјелотворан инструмент у борби против корупције и нелегалног богаћења.

(БН) Фото: БН