Годишња инфлација премашила 5 одсто вријеме за аларм?

Како се наводи у овим подацима, просјечни раст цијена забиљежен је у одјељцима храна и безалкохолни напици за 3,3%, алкохолна пића и дуван за 4,1%, становање и режијски издаци за 9,4%, намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 2,4%, здравство за 6,3%, превоз за 11,1%, комуникације за 1,5%, рекреација и култура за 4,6%, образовање за 3,6%, ресторани и хотели за 6,5%, те остала добра и услуге за 2,4%.

Пад цијена

"Просјечни пад цијена је забиљежен у одјељку одјећа и обућа за 6,3%", пише у овим подацима.

Када су у питању резултати за мјесец дана, ни ту није ништа боља ситуација.

Наиме, у марту ове године у односу на фебруар потрошачке цијене су више за 1,7 одсто.

"Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (ЦОИЦОП), у марту 2026. године у односу на претходни мјесец, у просјеку је забиљежен раст цијена у одјељцима алкохолна пића и дуван за 0,9%, одјећа и обућа за 1,8%, становање и режијски издаци за 0,8%, здравство за 0,3%", наводи се у овим подацима.

Такође, више цијене су забиљежене у одјељку превоз за 12,6%, рекреација и култура за 0,2 одсто, образовање за 0,4%, те ресторани и хотели за 0,3%".

Инфлација у марту ове године у Федерацији БиХ 

Тако је, према подацима Федералног завода за статистику, годишња инфлација у марту ове године у Федерацији БиХ износила око 5,2 одсто.

Инфлација у Српској

Са друге стране, подаци Завода за статистику РС показују да је годишња инфлација у Српској у марту ове године износила 4,9 одсто.

"Иако раст цијена горива узрокован америчко-израелском агресијом на Иран свакако јесте имао утицаја на инфлацију, одговорност је примарно домаћа, и то, врло конкретно, одговорност власти у БиХ. Наиме, раст цијена горива не би био ни приближно толики какав је сада да су власти правовремено подузеле мјере да га спријече (стварањем одговарајућих резерви и њиховим пласирањем на тржиште) или зауставе (смањењем акциза и контролом цијена), а раст свих осталих цијена би такођер био пуно мањи да су власти осигурале робне резерве и њима интервенисале на тржишту и да су контролом цијена и санкцијама спријечиле и зауставиле неоправдан раст цијена и злоупотребе на тржишту", каже за "Независне новине" економиста Игор Гавран.

Раст цијена нафте и горива

Према његовим ријечима, иако су непосредни разлози дијелом глобални (раст цијена нафте и горива), а дијелом локални (злоупотребе и неоправдан раст цијена), и у једном и у другом случају кључна одговорност је власти, односно одсуство њиховог дјеловања.

"А када јесу дјеловали, онда је то било штетно, као што је повећање цијена одређених енергената и услуга које директно утврђују или одобравају власти, односно јавна предузећа", нагласио је Гавран.

(Независне) Фото: БН