Др Милан Благојевић: Шта нам спремају Русија и Кина 

Др Милан Благојевић 

Ствар у наведеном правцу гурају Русија и Кина, због чега није згорег рећи шта нам то ове двије државе спремају и у шта би се тај њихов подухват на крају могао да изроди.

Прво треба скренути пажњу на то да Русија и Кина ни овај пут неће да поставе суштинско питање, а то је да ли ОХР, ко год био на његовом челу, има право да влада државом чланицом УН и да јој умјесто њених надлежних институција намеће своју вољу као закон, па и као закон да је кривично дјело ако се не извршава воља ОХР-а.

Русија и Кина према Повељи УН имају право да, умјесто ових смутних радњи са поменутом шведском правницом, умјесто у Савјету безбједности покрену поступак у Генералној скупштину УН, у којој нико нема право вета, да Генерална скупштина УН постави Међународном суду правде наведено суштинско правно питање.

Међутим, Русија и Кина упорно, деценијама већ, избјегавају да то учине. Умјесто тога, овај пут оне би да Савјет безбједности постави питање једној особи, а не институцији каква је Међународни суд правде, само о процедури именовања Шмита.

Тако формулисано питање може и те како да породи резултат који ће ићи само на руку Милораду Додику и омогућити му да настави са својом аутократијом.

Зашто на ово треба указати? Да би се одговорило на ово питање треба имати у виду да је Додик предао своју представку Европском суду за људска права против одлуке Уставног суда БиХ и пресуде Суда БиХ којом је осуђен за Шмитово кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

Једна од теза те Додикове представке је да Кристијан Шмит није високи представник, јер његово именовање није потврђено резолуцијом Савјета безбједности УН.

Међутим, проблем Додика с тим у вези је то што је Европски суд за људска права у предмету Душан Берић против БиХ својом пресудом од 16.10.2007. године већ заузео став (тачке 26-27. пресуде) да је:

"26. Након рата у Босни и Херцеговини Савјет безбједности УН одобрио увођење међународног управника за Босну и Херцеговину од неформалне групе земаља (Савјет за примјену мира ПИЦ)", а затим Европски суд у истој пресуди заузима став да је Савјет безбједности УН:

"27. имао право да одобри међународну цивилну управу у Босни и Херцеговини И ДА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ТЕ МЈЕРЕ ПОВЈЕРИ ОДРЕЂЕНИМ ДРЖАВАМА".

Нагласак у цитираном тексту пресуде је на ставу Европског суда да су државе чланице Савјета за примјену мира (ПИЦ), а не Савјет безбједности УН, ти који имплементирају међународну цивилну управу у БиХ, а та имплементација значи и да ПИЦ именује високог представника, а не Савјет безбједности УН.

То је, дакле, став Европског суда за људска права, а не мој, који је тај суд затим потврдио и у предмету Драган Калинић против БиХ, у пресуди од 13. маја 2008. године.

Све то никако не одговара Милораду Додику па би зато оно што нам сада спремају Русија и Кина у Савјету безбједности могло довести до тога да поменута Елинор Џејн Брит Хамаршелд изнесе мишљење које треба Додику, да је била правно неваљана процедура именовања Кристијана Шмита, што би уздрмало темеље на којима стоје поменуте двије пресуде Европског суда за људска права из 2007. и 2008. године.

Због тога се у том случају може очекивати да и Европски суд онда каже да то што је пресудио 2007. и 2008. године не важи за Милорада Додика те да слиједом тога усвоји његову представку.

Уколико се све тако догоди то ће, нажалост, бити наш колективни пораз зато што ће тиме све бити одрађено за Милорада Додика, а не за друштво и државу.

Наиме, у том случају правно мишљење само једне особе и пресуда Европског суда за људска права која би се позвала на то мишљење значиче само да Кристијан Шмит није високи представник, а не да ОХР нема право да и даље влада Босном и Херцеговином.

Стога ће оно што нам Русија и Кина спремају у Савјету безбједности УН само омогућити наставак двоструке аутократије у БиХ, једне од стране ОХР-а и друге од стране режима Милорада Додика.

Др Милан Благојевић