Добој: Свака два до три дана биљеже насиље у породици

Статистика је једно, а стварност друго, број случајева насиља у породици је нажалост много већи, наводи психотерапеут Небојша Шаиновић.

"Насиље је много присутније него што говоре подаци и то је рак рана овог друштва која одавно траје, трансгенерацијски пренос нажалост као и алкохолизам, као и многе пошасти овог савременог доба, али културолошки нажалост то је ного присутно код нас, тако да ови подаци, требамо их са резервом узети, јер жртве најчешће немају довољно храбрости, а немају ни институционалну подршку да би пријавиле насиље."

Трауме су нешто што носимо са собом и што се преноси генерацијски И то је зачарани круг из ког се тешко излази све док неко не одлучи да потражи помоћ стручњака наводи психолог и додаје да је важно и превентивно дјеловати:

"О овој теми треба много округлих столова и много семинара и обука да се дешавају у нашој земљи, има их, међутим све је некако на паушалном нивоу,  на површном нивоу, а ова тема захтјева управо због многобројних жртава насиља, нажалост и у крајњем смислу губитак људских живота, ова тема захтијева системски однос према њој од стране свих нас, а прије свега институција."

Дјеца су данас често изложена насиљу, а насиље које се дешава  у школи свакако потиче из породичних односа и има утицаја на понашање дјеце у школи, наводи професор Славица Марковић:

"Улога просвјетних радника данас је изузетно важна, јер правовремено реаговање и адекватна реакција могла би значајно утицати на кориговање таквих образаца, јер сви ти дисфункционални обрасци уствари потичу из породичних односа. Дисфункционални обрасци су у ствари настали услијед недостатка љубави, разумијевања, емпатије која прије свега почиње у тим породичним односима."

Насиље у породици увијек се прелије на све чланове породице, посебно на дјецу, која то гледајући могу усвојити као облик понашања. Све се више и отвореније прича о свим врстама насиља, а онда се поставља питање зашто га све више и има.

(БН) Фото: БН