Увоз гуши привреду Републике Српске, дефицит експлодирао

Покривеност увоза извозом износила је свега 65,8 одсто, што показује да домаћа економија и даље много више купује из иностранства него што успијева да прода.

Извоз стагнира, увоз расте

Посебно забрињава податак да је извоз практично стагнирао и мањи је за 0,3 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз истовремено порастао за 3,2 одсто.

Економисти упозоравају да овакав однос показује неколико озбиљних проблема:

- домаћа производња тешко повећава конкурентност
- привреда остаје зависна од страних производа
- раст потрошње се све више ослања на увоз

У пракси то значи да новац из домаће економије наставља да одлази ван земље кроз куповину робе из иностранства.

Србија остаје најважнији партнер Републике Српске

Највећу робну размјену Република Српска и даље остварује са Србија, која годинама држи убједљиво прво мјесто међу спољнотрговинским партнерима.

Одмах иза Србије налазе се: Хрватска, Њемачка, Италија, Словенија, те Кина, посебно када је ријеч о увозу.

Кина остаје један од највећих извора трговинског дефицита јер Република Српска из те земље увози огромне количине робе, док је извоз минималан.

ЕУ и регион доминирају тржиштем

Највећи дио извоза Републике Српске и даље завршава на тржишту Европске уније, док значајан дио размјене отпада на земље ЦЕФТА споразума и регион западног Балкана.

Домаћа економија посебно зависи од увоза: енергената, машина и опреме, прехрамбених производа, сировина, те робе широке потрошње.

То Републику Српску чини веома осјетљивом на глобална поскупљења, поремећаје на тржишту и раст цијена транспорта и енергије.

Шта значе ове бројке?

Једноставно речено – Република Српска и даље троши много више него што производи за извоз.

Такав тренд дугорочно значи:

- слабији развој домаће производње
- раст зависности од страног тржишта
- одлазак новца из земље
- додатни притисак на животни стандард грађана.

Економисти упозоравају да без озбиљнијег јачања индустрије, пољопривреде и извозне производње дефицит може додатно расти током 2026. године, посебно уколико настави раст цијена енергената и робе из увоза.

Најновији подаци тако показују да Република Српска и даље остаје економија која много више купује него што продаје – а тај јаз из мјесеца у мјесец постаје све већи.

(Бука) Фото: БН