Мађарска: Форинта одлази у историју, евро стиже до 2030.

Како преноси ДW, дио стратегије нове администрације јесте повратак Мађарске у „главни ток“ Европске уније, уз приближавање европским институцијама и јачање повјерења инвеститора.

Међутим, економисти упозоравају да ће пут ка еуру бити изузетно захтјеван, с обзиром на високу инфлацију, буџетски дефицит и успорен економски раст које нова влада насљеђује.

Бивша замјеница гувернера Мађарске народне банке Јулија Кираљ оцијенила је да циљ није немогућ, али да ће највећи изазов бити испуњавање мастрихтских критеријума, који подразумијевају строга ограничења за дефицит, јавни дуг, инфлацију и каматне стопе.

Аналитичари упозоравају да би Мађарска морала спровести озбиљне мјере фискалне консолидације, укључујући смањење јавне потрошње или повећање пореза, како би до 2030. била спремна за еуро.

Према истраживању из 2025. године, око 75% грађана подржава увођење еура, али готово исти проценат сматра да земља још није спремна за тај корак, пише Дојче веле.

Нова влада истовремено тражи од Брисела одмрзавање око 17 милијарди еура европских фондова блокираних због проблема са владавином права током Орбанове ере. Дио тих средстава мора бити искоришћен већ до августа наредне године.

Економисти наводе да би сама најава уласка у еурозону могла донијети користи кроз стабилнију форинту, ниже каматне стопе и повољније задуживање државе и привреде.

Дугорочно, чланство у еурозони уклонило би валутни ризик и смањило трошкове трансакција за извозно оријентисану мађарску економију, посебно за аутомобилску и електронску индустрију.

Ипак, поједине чланице еурозоне према тој идеји приступају опрезно, подсјећајући на грчку дужничку кризу и ризике пријема земаља са слабијом фискалном дисциплином.

Мађарска се још приликом уласка у Европску унију 2004. године обавезала да ће увести еуро, али је, заједно са Чешком и Пољском, остала међу ријетким државама средње Европе које то још нијесу учиниле.

(ДW)  Фото: БН/Илустрација