Како спријечити стечај и нестанак рудника "Нова Љубија"

Др Милан Благојевић 

Из образложења тог рјешења произлази да је Гордан Павловић (власник тог предузећа) поднио приједлог за отварање овог стечајног поступка и да је код тог приједлога остао у цијелости и на рочишту за утврђивање услова за отварање стечајног поступка, одржаном прије три дана у Окружном привредном суду у Приједору.

Након што сам прочитао наведено рјешење (доступно на порталу поменутог суда), обузело ме је разочарење због тога што се из тог рјешења види колика је небрига не само странака као учесника тог поступка него и поменутог суда, а тиме и власти Републике Српске, као и колико је одсуство било каквог настојања да се нешто учини, а може се учинити, како се не би угасио овај за наше (не)прилике индустријски и привредни гигант од изузетне важности за Републику Српску, јер директно запошљава на стотине радника, а за њега је везана и судбина предузећа "Жељезнице Републике Српске", које такође запошљава стотине радника.

Одсуство емпатије за ова стратешки важна питања напросто избија из поменутог рјешења, с обзиром да суд који га је донио ниједног тренутка није посветио пажњу једној крупној правно релевантној чињеници, која му се одвија пред очима, због које је требало одбити приједлог за отварање стечајног поступка, а не усвојити га, јер управо та чињеница говори да постоје услови за наставак и дугорочно трајање рудника "Нова Љубија".

Да би се објаснила та чињеница, а тиме и незаконитост судске одлуке о којој говори овај текст, најприје ћу у кратком облику истаћи да се у тој одлуци каже да је донијета не због платежне неспособности овог рудника, већ због његове "пријетеће платежне неспособности". 

А рудник је у тај проблем дошао, како рече Гордан Павловић на рочишту у суду у Приједору, зато што му (стр. 2. рјешења):

"привредно друштво 'Нова жељезара' д.о.о. Зеница није шест мјесеци платила испоручену руду".

У рјешењу суда се даље каже да рудник "Нова Љубија" има само поменуту жељезару у Зеници као купца руде, да ту руду "Нова Љубија" нема коме другом продати, као и да има ненаплаћена потраживања око 79 милиона КМ од жељезаре у Зеници као купца руде.

У предметном рјешењу такође стоји (стр. 2) да је привремени стечајни управник на рочишту у суду изјавила: 

"да постоји разлог за отварање стечајног поступка због пријетеће платежне неспособности ("Нове Љубије"), А СВЕ ЗБОГ ПЛАТЕЖНЕ НЕСПОСОБНОСТИ ЈЕДИНОГ КУПЦА ЖЕЉЕЗНЕ РУДЕ "НОВА ЖЕЉЕЗАРА" д.о.о. Зеница".

Након тога суд у Приједору на трећој (посљедњој страници свог рјешења) готово лаконски само каже да је:

"На основу изјаве директора (Гордана Павловића), изјаве привременог стечајног управника, налаза и мишљења вјештака економске струке те извршеног увида у приложену материјално-финансијску документацију (не наводи се о којој документацији је ријеч нити шта је њен садржај) суд је утврдио да су испуњени услови да се отвори стечајни поступак".

Дакле, у суштини посматрано, ненаплаћена потраживања која "Нова Љубија" има према жељезари у Зеници, затим навод да је та жељезара платежно неспособна чиме се имплицира да жељезара Зеница више неће ни радити, били су разлози суду у Приједору да отвори стечајни поступак над рудником "Нова Љубија".

Међутим, на страну то што на оно у наставку нису указивали Гордан Павловић, привремени стечајни управник, а ни вјештак економске струке, већ је поразна страна то што суд у Приједору у свом рјешењу не обраћа пажњу на једну правно релевантну чињеницу која постоји у тренутку доношења тог рјешења.

Наиме, Парламент Федерације БиХ је 8.6.2026. (Представнички дом), а Дом народа 11.6.2026. године, усвојио Закон о поступку ванредне управе у "Новој жељезари Зеница".

Овај закон је обиман, али ћу из мноштва његових чланова (укупно 139) издвојити само оне важне и за рудник "Нова Љубија", јер из њих произлази и могућност спаса за тај рудник, усљед чега не треба отварати стечај над њим.

Тим законом (члан 2) је прописано да је његов циљ очување не само жељезаре у Зеници него и њених добављача, а међу њима је свакако најважнији добављач рудник Нова Љубија, јер он снабдијева жељезару Зеница рудом без које нема ни те жељезаре.

Такође је тим законом прописано (члан 43) и да повјериоци жељезаре у Зеници након увођења ванредне управе пријављују своја потраживања суду. То значи да и рудник Нова Љубија, као повјерилац којем жељезара дугује око 79 милиона КМ, како пише у рјешењу суда у Приједору од 12.6. ове године, треба да пријави то своје потраживање, јер ће га у противном изгубити. 

Додуше, гледано из угла Гордана Павловића, који је власник и рудника Нова Љубија и жељезаре у Зеници, њему одговара да не пријављује то потраживање, јер би га пријавио против себе. Умјесто тога, из његовог угла посматрања њему одговара да се заврши стечајни поступак над рудником Нова Љубија и да се тај рудник угаси, са чим ће се угасити и дуг његове жељезаре у Зеници од око 79 милиона КМ.

Међутим, не би овдје, гледано из угла друштва, требао да побиједи интерес поједин(а)ца, ма о коме се радило, већ интерес друштва, а то су стотине и стотине оних радника (и њихових породица) који ће моћи наставити да раде у руднику Нова Љубија, жељезари Зеница, Жељезницама Републике Српске, ако се спријечи гашење рудника Нова Љубија.

А то се може учинити имајући у виду одредбе наведеног закона Федерације БиХ на које је претходно указано, као и одредбе истог закона које сам оставио за крај. 

Наиме, у члану 53. тог закона је прописано да жељезара Зеница "НАСТАВЉА ПОСЛОВАЊЕ под управом ванредног управника".

Чланом 54. став 1. истог закона прописана су дозвољена плаћања и КРИТИЧНИ ДОБАВЉАЧИ, у које несумњиво и на првом мјесту спада рудник Нова Љубија. Тим добављачима жељезара Зеница према том закону може вршити текућа плаћања. 

Дакле, ова могућност текућих плаћања говори о томе да и рудник Нова Љубија може наставити са експлоатацијом руде, а не гурати га у стечај и гашење.

Штавише, чланом 54. став 3. овог закона је прописана и могућност да се и ранија потраживања, у која спада и оних око 79 милиона КМ која рудник Нова Љубија има према жељезари Зеница, могу одобрити за, како стоји на том мјесту у закону:

"плаћање потраживања критичног добављача ако се, између осталог, ради о испоруци критичног добављача која је нужна за наставак пословања жељезаре Зеница".

Када се, дакле, узме у обзир све претходно речено, што је нажалост изостало у рјешењу суда у Приједору, није требало отварати стечајни поступак над рудником Нова Љубија нити га даље треба водити. Умјесто тога тај поступак треба хитно обуставити и тиме омогућити наставак рада рудника Нова Љубија. 

Биће то од неизмјерне важности не само за тај рудник и жељезару Зеница него и за све нас.

Др Милан Благојевић