САД и ЕУ без договора о новом високом представнику у БиХ

Америка је предложила „свог“ Европљанина, али изгледа да он није прихватљив за амбасадоре земаља Европске уније у ПИК-у (Савјету за примјену мира у БиХ).

Иако је неслагање очигледно, то не значи да ће доћи до затварања ОХР-а у БиХ, јер ни по том питању нема сагласности у ПИК-у.

Дипломата и публициста Бранко Т. Нешковић каже да се у дипломатским круговима већ неко вријеме говори о измјени приступа међународне заједнице према БиХ.

„Говори се о прикључењу Канцеларије високог представника Делегацији Европске уније у БиХ. Прича се и о измјештању ОХР-а у Женеву или Беч. Разматра се и смањење овлаштења високог представника како би одговорност преузели домаћи политичари. Међутим, око свих ових питања не постоји јединство и сагласност земаља чланица ПИК-а“, истиче Нешковић.

Не можемо а да се не запитамо ко је крив, ко је одговоран што се у БиХ, три деценије након рата, прича о високом представнику и Савјету за примјену мира? Ко је одговоран што смо и даље „земља случај“ која није у стању да сама рјешава своје проблеме, него јој треба високи представник?

Београдски новинар Зоран Остојић сматра да су одговорни они који су добили повјерење бирача на изборима.

„Да су они били способни да се договоре и од БиХ направе нормалну државу, не би им требао високи представник“, каже Остојић.

И Бранко Нешковић види одговорност у домаћим политичарима.

„Неодговорни политичари који су, у недостатку сопствене одговорности и државничког визионарства, у протеклих 30 година углавном радили на изазивању сукоба и личном богаћењу“, тврди Нешковић.

За сарајевског новинара Сеада Нумановића постојање ОХР-а у БиХ три деценије након рата није проблем.

„То није неуобичајено. Ми смо имали жесток конфликт и он још увијек траје. За рјешење тог конфликта треба вријеме“, тврди Нумановић и подсјећа да је Америка прије више од 200 година имала грађански рат и још увијек лијечи посљедице тога.

„То је још увијек извор дубоких подјела у Америци и не можемо ми сад очекивати да ријешимо наше проблеме у тако кратком времену. Па и Србија је 150 година градила и бранила своју државност. За све треба времена“, каже Нумановић.

Вријеме је оно што БиХ нема. Јер чекајући да се домаћи политичари договоре, да међународна заједница помогне, да се велике силе усагласе, из ове земље сваки дан људи одлазе. Одлазе млади, способни, школовани.

Сваке године све нас је мање. Још мало, неће имати ни ко да гласа. Остаће само предсједници, министри и њихови савјетници.

(БН)