Подстицаји у Федерацији БиХ пуно већи од Републике Српске
Буџет за пољопривреду у Републици Српској за 2026. годину исти је као и неколико година уназад - 180 милиона марака, без раста, корекције и реакције на инфлацију, која је у међувремену појела значајан дио те вриједности.
И то би можда било довољно, кажу пољопривредници, да је новац правично распоређен. Истовремено, за подстицаје у пољопривреди Федерација БиХ издваја знатно више.
Док буџет за пољопривреду у Српској износи 180 милиона марака, у ФБиХ је 190 милиона. Када се погледају и остала издвајања, разлике су очигледне, показује анализа коју је радило Удружење мљекара РС. Република Српска за подршку младима за покретање посла у пољопривреди издваја 470.000 КМ, а ФБиХ 7,7 милиона.
“Што се тиче буџета, он треба да буде 6%, готово 400 милиона. Само, знаш како, за све има новца, само нема за нас пољопривреднике. Сви импути у нашој производњи расту, а што се тиче тих субвенција то ништа не расте, иако сходно нашим трошковима треба и субвенције да расту. И онда, лако вам је исплатити тих 180 милиона. Ако је било прије три године 180 милиона, треба да буде макар дупло. Ево видите по осталим цијенама колико је све отишло”, каже Раденко Арсеновић, мљекар из Мале Обарске.
Огроман је јаз у сточарству и мљекарству.
Премија за товну јунад у Српској иде до 300 КМ, док у ФБиХ износи 1.000. Премија за млијеко у Републици Српској износи 30 фенинга по литру, док у ФБиХ иде и до 44 фенинга. Подршка по музној крави је око 2.610 КМ у РС, док у ФБиХ прелази 4.028 КМ. Посљедице овакве политике најбоље осликавају и ови подаци - прије десет година Српска је имала око 11.000 произвођача млијека, док их је данас мање од 3.200. У исто вријеме, ФБиХ има више од 16.800 произвођача, иако нема знатно већи број становника.
“Ми ту трку увелико губимо, а то показује број фарми које се затварају и број музних грла који рапидно опада. У Федерацији имају мало боље регулисан систем. Они имају подстицај од општине, кантона и од федерације и фактички добијају три врсте подстицаја, тако да је у неким кантонима премија за млијеко прешла 60 фенинга”, каже Арсеновић.
У биљној производњи ситуација је још драстичнија. За кукуруз у Српској нема подстицаја, док у ФБиХ пољопривредници добијају 700 КМ по хектару. Код пшенице су износи и до дупло већи у ФБиХ и крећу се до 1.100 марака по хектару, наспрам 500 КМ у РС.
“Треба да се ради на повећању цијене неких наших производа. Знате да је највећи проблем око пшенице, посебно у тренутку жетве. Ту је цијена више него мизерна. Сад, ове године шта ће и како бити, ми не можемо на то да утичемо”, каже Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије”.
И док се штеди на подстицајима за кукуруз и млијеко, власт је отворила врата за увоз. Подаци говоре да је само прошле године у Републику Српску увезено прехрамбених производа у вриједности од око милијарду и по КМ, што домаће произвођаче ставља у још лошији положај, јер са цијеном својих производа не могу да буду конкурентни на сопственом тржишту.
(БН) Фото: БН
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
Коментари (22)
Цаллахан
Треба забранити гласање ко нема макар средњу сколу, не мозе гласати.
Потицај
Нитко не заслужује потицај , многи дотјерају туђу стоку у свој тор и имају потицај а не држе ништа од стоке , с друге стране кајмак 30 км , јунетина тј стара крава ,25 км Тко даје потицај раднику , Који мора зарадит за политичаре , за газде који имају потицај , неки дан слушам човјека добио сам балирку велику каже морам ју држат 3 године. а онда могу продат
СИРАНА ПОТКОЗАРСКИ СИР
.....Уколико би све наведено реализовали, у року од једне године би се ријешили сви вишкови сировог млијека. А у року 3-5 година би се створили услови за повећање капацитета домаћих фарми и повећање капацитета производње сировог млијека. Прерада сировог млијека у млијеко у праху нема дугорочно позитиван ефекат. Финансијске инекције производјацима млијека, такође немају дугорочно позитиван ефекат. Све претходно наведено је једино исправно дугорочно рјешење!
СИРАНА ПОТКОЗАРСКИ СИР
Проблематика са вишковима сировог млијека ће трајати минимално 3-5 година, а вјероватно И дуже. До овога је дошло због више пропуста у претходном периоду, а који су се могли избјећи, а главни разлози су: 1. Глобални поремећај на тржишту ЕУ, САД, КИНА, РУСИЈА. Непромисљено увођење санкција Русији од стране ЕУ и САД, те накнадно увођење нереалних царинских стопа од стране САД према ЕУ, КИНИ и осталим великим земљама. Сва ова глобална дешавања су се домино ефектом пренијели на БиХ. 2.Промјенули су се трендови у свијету прераде сировог млијека у фармацеутску индустрију. Да би се брзо ријесио проблем са вишковима сировог млијека, једино исправно дугорочно рјешење је прерада сировог млијека у пуномасне тврде зреле сиреве врхунске ПРЕМИУМ квалитете, за чији килограм је потребно до 15 литара сировог млијека. Рок употребе овог зрелог ПРЕМИУМ сира је до 5 година. Синхронизованом и брзом акцијом са: Министарством пољопривреде Републике Српске, Министарством пољопривреде Ф. БиХ, Владом Републике Српске, Владом Ф. БиХ, Савјетом министара БиХ, Привредним коморама Републике Српске И БиХ, свим удружењима мљекара у БиХ, свим, а поготово највећим прерадјивацима-откупљивацима у БиХ, разрадити следеће: 1. Ангажовати све постојеће капацитете у БиХ за прераду сирева. 2. Направити неколико пунктова на територији БИХ за прераду млијека. (1-2 у Крајини, 1 у Посавини, 1-2 у Семберији, 1 у Средњој Босни, 1-2 у Херцеговини). 3. Основати Удрузење производјаца сирева Републике Српске, Ф. БиХ, ради лакше координације. 4. Испословати и увести све потребне стандарде и дозволе за извоз у: УАЕ, КИНА, ЕГИПАТ, ТУРСКА. 5. Све вишкове сировог млијека прерадити у пуномасне тврде зреле сиреве и извести у: УАЕ, КИНА, ЕГИПАТ, ТУРСКА.
Били би
И они презадужени у милијардама да имају министра попут зоре видовић,такви се не рађају више попут ње и сличних у Републици Српској.
Тор
Да нема радованске, БиХ би давно била у ЕУ. Та радованска је дно дна.
Месар
Ко нам пише законе још смо доʻри
Боби
Јес и добар поредак, .. ако смо искрени давно је пољопривреда требала отиц на дрзавни ново, једноставно смо пре мали и треба сто висе пара да се издвоји, да смо реални негдје око 2-4% гдп тотално знаци 1-2 милиарде БАМ и то директно од пдва, ... Али ту смо гдје смо, поредимо ФБиХ и РС гледамо једна царапа има три рупе друга има двије рупе ...
Коста
Ми смо бољи казе зора
Ја
Кина Русуја и САД су велике земље а Федерација БиХ има много новинара усмјерених против Републике Српске. У Републици Српској постоје задовољни обични људи.
Алф
Федерација за РС је ЕУ!
Хаха
Па шта кмечите више које пм, купите се у ту федерацију па нека вас постичу колико хоћете
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.