Др Милан Благојевић: Шта се спрема у Сарајеву? 

Др Милан Благојевић 

Дакле, Уставни суд БиХ би на наредној Пленарној сједници требао да расправља и одлучи о наведена два Шмитова члана.

Међутим, Уставни суд је, суштински гледано, о томе већ одлучио у својој одлуци број АП-3722/25 од 4.11.2025. године, коју је донио у предмету по апелацији Милорада Додика изјављеној против пресуде Суда БиХ, којом је Додик осуђен за кривично дјело неизвршење одлука високог представника из члана 203а. Кривичног закона БиХ.

Стога ћу у наредним редовима изнијети кључне детаље из те одлуке Уставног суда БиХ, који доказују да је Уставни суд БиХ већ пресудио о Шмитовим члановима 203а. и 4. наметнутим у Кривични закон БиХ.

Када се ради о члану 203а, тј. о Шмитовом кривичном дјелу неизвршење одлука високог представника, Уставни суд БиХ је у одлуци од 4.11. прошле године најприје у тачки 113. изразио свој став да је:

"1. јула 2023. године високи представник интервенисао у правни систем Босне и Херцеговине и умјесто Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине донио Закон о измјенама и допунама КЗ БиХ. У том погледу он је дјеловао као законодавна власт власт Босне и Херцеговине, те наведена допуна КЗ БиХ неспорно има правну природу домаћег прописа".

Након тога Уставни суд у истој тачки (113) образложења износи свој став у којем каже да је:

"у конкретном случају неспорно испоштован основни услов из члана 7. Европске конвенције да само закон може прописати кривично дјело и казну, односно да је кривично дјело јасно дефинисано законом. Исто тако, а супротно апелантовим тврдњама Уставни суд СМАТРА И ДА ЈЕ КРИВИЧНО ДЈЕЛО ЗА КОЈЕ ЈЕ АПЕЛАНТ (Додик) ОСУЂЕН БИЛО НА СНАЗИ У ВРИЈЕМЕ ПОТПИСИВАЊА СПОРНИХ УКАЗА. Стога се не јавља ни проблем ретроактивне примјене одредбе кривичног права према члану 7. Европске конвенције".

Цитирани став говори да је њиме Уставни суд БиХ већ одлучио о члану 4. Шмитовог закона о допуни Кривичног закона БиХ, којим чланом је Шмит одлучио да његово кривично дјело неизвршење одлука високог представника из члана 203а. ступа на снагу 2. јула 2023. године.

Такав став Уставног суда БиХ о члану 4. наведеног Шмитовог закона не произлази само из већ цитиране тачке 113. него и из тачке 115. исте одлуке тог суда. Наиме, у тачки 115. Уставни суд БиХ је заузео став да је:

"У конкретном случају нови члан 203а. КЗ БиХ БИО ЗВАНИЧНО ДОСТУПАН ЈАВНОСТИ 1. ЈУЛА 2023. ГОДИНЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТСКЕ СТРАНИЦЕ ОХР-а... Према томе, Уставни суд сматра да је у апелантовом случају испуњен услов доступности".

Из свега претходно цитираног видљиво је да је Уставни суд БиХ заузео свој став о члану 4. Шмитовог закона из 2023. који члан има пред собом и на сједници заказаној за 2. и 3. јул ове године.

Када се ради о члану 203а. Шмитовог закона (Шмитовом кривичном дјелу неизвршење одлука високог представника) Уставни суд БиХ је, треба поновити, и о томе већ заузео став у својој одлуци из новембра прошле године, у предмету против Милорада Додика.

Тај став произлази из тачке 113. образложења наведене одлуке Уставног суда БиХ у предмету "Додик", јер у тој тачки се каже:

"Уставни суд сматра да је у конкретном случају неспорно испоштован основни услов из члана 7. Европске конвенције да само закон може прописати кривично дјело и казну, ОДНОСНО ДА ЈЕ КРИВИЧНО ДЈЕЛО ЈАСНО ДЕФИНИСАНО ЗАКОНОМ".

Према томе, узимајући у обзир све оно на шта је претходно указано, а што пише као став Уставног суда БиХ, заиста је тешко очекивати, мада не и немогуће, да послије свега тога Уставни суд БиХ промијени те своје ставове, јер би тиме негирао себе.

Стога се његово отезање да одлучи о предметном захтјеву Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини може схватити као чекање шта ће рећи Европски суд за људска права, који је неки дан одбацио Додикову апликацију, након чега је Уставни суд БиХ промптно ставио на одлучивање захтјев Клуба посланика СНСД-а.

А можда је отезање условљено и сигналима преко океана, оним из званичног Вашингтона.

Како год, искрено бих волио да Уставни суд БиХ ретерира од своје досадашње неуставне праксе, али не на начин који би био од користи само Милораду Додику, већ на начин који би поништио неуставно владање Шмита и ОХР-а.

Мада је тешко очекивати такав исход. Боље рећи немогуће.

Др Милан Благојевић