БиХ ризична зона за прање новца - На удару привреда и грађани

Босна и Херцеговина званично је означена као ризична зона за прање новца. Због неусвајања кључних закона, држава је враћена на сиву листу Манивала.

Први на удару су привреда и грађани, док надлежни министри одговорност пребацују једни на друге.

Ако вам родбина из иностранства шаље новац или ако ви плаћате рату кредита банци ван државе – спремите се на чекање, процедуре и правдање сваког фенинга. Ригорозне провјере прво ће осјетити грађани и привреда.

Повратак на сиву листу у пракси значи: скупље и спорије банкарске услуге, отежан извоз у ЕУ, спорији прилив новца од дијаспоре и пад страних инвестиција.

Финансијски сектор је већ на удару, упозорава директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница.

"Први на удару ће наравно бити они сектори привреде који послују са иностранством, велики увозници и извозници. Међутим, не смијемо заборавити наше становништво с обзиром на то да БиХ има велику дијаспору. Дознаке наше дијаспоре су премашиле 4,5 милијарде КМ годишње. Свако повећање цијена, свако додатно административно оптерећење може значајно утицати и успорити такве трансакције", објашњава Ражаница.

Разлози за овакав расплет су јасни: није усвојен Закон о одузимању незаконито стечене имовине, нити закони из домена међународне сарадње, а Федерација БиХ је и даље без Регистра стварних власника.

Институције су имале упозорење, рок од 18 мјесеци и јасне задатаке, али их нису испуниле. Умјесто преузимања одговорности, надлежни министри играју "пинг-понг" пребацивања одговорности.

Министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић тврди да су нас "искључиво кривицом СНСД-ових министара довели на сиву листу, јер не желе да се баве том темом".

С друге стране, министар финансија БиХ Срђан Амиџић (СНСД) прстом упире у Федерацију БиХ.

"Ми не морамо да будемо на сивој листи уколико колеге из Федерације буду прихватили реалности које су више техничке природе, него да они од тога праве политичко питање. Оно што је добро јесте да смо ми избјегли црну листу, па да не будемо у позицији каква је Сјеверна Кореја, Иран", навео је Амиџић.

На сивој листи, поред БиХ, Бугарске и Монака, сада су и Јемен, Вијетнам, Сирија, Конго, Хаити, Намибија и Јужни Судан. То је право огледало државе у којој нико не сноси одговорност, поручују из опозиције.

<имг срц="/стораге/имагес/2026/06/26/416698/бих-ризицна-зона-за-прање-новца-на-удару-привреда-и-градани-2.wебп" алт="" wидтх="1606" хеигхт="903" />

"Стављање БиХ на сиву листу Манивала није појединачан инцидент већ дијагноза Босне и Херцеговине. У БиХ је сиви систем управљања, све је сиво. Зашто? Зато што одговорности нема, а штета је веома видљива", оцијенила је посланик у Представничком дому ПСБиХ Мира Пекић (ПДП).

Њен колега из Представничког дома Ненад Грковић наводи конкретне примјере који изазивају сумњу.

"Мислим да нигдје на свијету немате ситуацију као у БиХ да истресете новац, а да не одговарате одакле вам. Најбољи примјер за то су вам станови овдје у Требињу. Видите колике су цијене и станови се продају, али да ли је неко некад питао те власнике одакле им та средства? Једноставно, из међународне заједнице не желе да дозволе да такав новац уђе у Европску унију", наглашава Грковић.

Стварни разлог за неусвајање закона нису политичка неслагања, већ лични интереси, сматра посланик СДС-а Младен Босић.

"Уколико би донијели законе који се тичу провјере прања новца, одузимања незаконито стечене имовине и остале мјере које се противе криминалу, очигледно би врх власти у Босни и Херцеговини у оба ентитета дошао под удар и сасвим је јасно да постоји њихова лична заинтересованост да се не иде у том смјеру. Ово је на неки начин и званична потврда да је у Босни и Херцеговини спрега криминала и врха власти, значи довођење читаве државе на сиву листу је јасан сигнал за то", закључује Босић.

<имг срц="/стораге/имагес/2026/06/26/416699/бих-ризицна-зона-за-прање-новца-на-удару-привреда-и-градани-3.wебп" алт="" wидтх="1596" хеигхт="903" />

Ово за Босну и Херцеговину није први пут. Држава се на сивој листи нашла и 2015. године. Излазак из ризичне зоне тада је трајао три године, а банкари упозоравају да ће повратак повјерења овога пута трајати још дуже.

Када вам сљедећи пут у банци затраже брдо папира за обичну уплату, када вам рата кредита поскупи, или када новац од родбине из иностранства данима буде блокиран – сјетите се ко је за то одговоран.

Одговорна је власт коју сте бирали, а чији нерад из свог новчаника, плаћате искључиво ви.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/УхПнw5ЗнСИЕ" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН