Дневник ТВ Хаппy водила вјештачка интелигенција, ево и првих реакција

„Добро јутро, поштовани гледаоци. Ово су најважније вести Хепи-телевизије, моје име је Бојана Филиповић.“

Тако однедавно почињу вести телевизије која у Србији има дозволу за национално покривање.

„Бојана Филиповић“ водила их је ове среде 25. јуна у седам термина, а дан пре тога презентер је био „Марко Поповић“.

И ретко ко је, осим верних гледалаца тог медија, за њих знао – све док Удружење новинара Србије (УНС) није саопштило да је реч о водитељима које је генерисала вештачка интелигенција (ВИ).

Пет важних компоненти

„Када је реч о коришћењу вештачке интелигенције у новинарству, морамо да одвојимо технолошку компоненту, садржај, регулацију, али и синдикалну компоненту, јер ће велики број новинара и медијских радника остати без посла“, каже за ДW Зоран Гавриловић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) који се бави и мониторингом медија у Србији.

Гавриловић додаје и да је пети важан елемент у вези са коришћењем вештачке интелигенције у новинарству – „шта публика каже на то“.

Вештачка интелигенција, како указује, даје низ техничких могућности које, уколико се употребљавају на адекватан начин, могу да буду корисне у новинарству. Али њихова злоупотреба, наглашава Гавриловић, „одмаже новинарству као професији“.

Гледаоци морају да буду обавештени

УНС је у саопштењу навео да гледаоци Хепи-телевизије „нису били обавештени да, уместо водитеља које су раније пратили на малим екранима, сада гледају дигитално генерисане творевине“.

Србија, подсећа УНС, није усвојила Закон о вештачкој интелигенцији, али „према Акту о вештачкој интелигенцији Европске уније с којим ће домаће законодавство бити усклађено, гледаоци морају да буду обавештени када је садржај генерисан или представљен уз помоћ вештачке интелигенције“.

Гавриловић објашњава да регулација подразумева доношење прописа када, како и под којим условима се може користити вештачка интелигенција и да је притом обавезна, како наводи, „транспарентна структура“.

Аутор мора да остане човек

Директор БИРОДИ-ја каже да, када је реч о садржају, вештачка интелигенција може да се користи како би се „неке рутинске ствари брже урадиле“.

„Али и то мора бити под људским надзором. Ауторство у потпуности мора да остане на страни човека.

Човек својом експертизом одговара за производњу садржаја и ту вештачка интелигенција нема шта да тражи“, наглашава Гавриловић.

И професор Факултета политичких наука у пензији, Раде Вељановски, слаже се да нове технологије „могу да помогну да се ради брже и ефикасније и да се, пре свега, брже долази до података“.

„Али није исто кад се вештачка интелигенција користи за конципирање програмске шеме, сортирање садржаја, вишесатно емитовање из компјутера, проналажење извора информација и њихово упоређивање или за стварање садржаја који се нуди аудиторијуму“, указује Вељановски.

Он прецизира да су „такви садржаји, у облику текста, тона, слике или визуелног персоналитета, проблематични са становишта професионалности, етичности и елементарне веродостојности“.

Додаје да га не чуди што се (према писању медија) и у Кини користе „вештачки синтетизовани водитељи“.

„Та земља јесте технолошки развијена, али њено новинарство није на високом нивоу професионалности и етичности. Има и других земаља које тако раде, али су то углавном средине са недовољно демократским медијским системима“, каже Вељановски.

(ДW) Фото: Сцхреенсхот