Лажно савршенство на друштвеним мрежама лоше утиче на младе

Луксузни животи, савршен изглед и бројна путовања. Када скроламо друштвеним мрежама чини се да сви живе живот из снова – осим нас. Истина је често потпуно другачија. Притисак лажног савршенства са екрана озбиљно може да утиче на младе, сматрају анкетирани грађани из Бијељине.

Социолог Јадранка Берић појашњава да је све већи јаз између богатих и сиромашних што се на друштвеним мрежама не примјети јер многи стварају слику о савршеном животу због чега долази до озбиљних проблема у друштву

“Свједоци смо нажалост, великих проблема у нашим основним и средњим школама гдје се млади људи понашају се веома агресивно и то насиље о којем се у задње вријеме прича проистиче из тога што имамо контрадикторности у реалном, стварном животу младих људи и у виртуелној стварности, односно на друштвеним мрежама гдје долази до незадовољства јер економска ситуација у нашој земљи је нажалост лошија”, каже Берић.

Како каже психолог Александра Радановић, негативан утицај друштвених мрежа посебно може да се одрази на младе којима још увијек није изграђен идентитет, те који у периоду адолесценције углавном имају мањак самопоуздања.

“Када говоримо о неким психолошким стањима, појачана анксиозност, стрес, постоји још један феномен који се сад појавио приликом тим друштвених мрежа, зове се фомо, то је страх од пропуштања, страх да ћу пропустити нешто што се дешава на друштвеним мрежама или да нећу бити у току”, наводи Радановић.

Ни то што се види код инфлуенсера често није тако, наводи Бранкица Раковић, инфлуенсер и стручњак за маркетинг. Појашњава да људи врло често приказују неке идеалне животе који не постоје, те да неће да објављују празне новчанике, полупразне фрижидере и сузе.

“У 90% случајева испод тих идеалних слика и бракова и односа и новца се крије шарена лажа. Можда да мало више разговарамо и ми међусобно као одрасли људи, а и ми са младима о томе да живот апсолутно постоји и ван интернета и да може да буде много љепши од само три суперуређене слике или у данашње вријеме направљене вјештачком интелигенцијом”, каже Раковић.

Саговорници сматрају да је младима потребно више критичког мишљења како би сами могли да процјене да ли је нешто што су видјели на друштвеним мрежама тачно или не јер се врло често се иза једне објаве крије много тога. 

(БН) Фото: БН