Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Некад општина са 3.000 људи, данас са једним човјеком

Дивин. Општина, која је постојала до шездесетих година прошлог вијека, обухватала је села: Фатницу, Бачевицу, Ораховице, Горње и Доње Давидовиће, Бијељане, Милавиће, Горњу и Доњу Засаду, Кути и Кукричје.

Република Српска
Некад општина са 3.000 људи, данас са једним човјеком

Живјело је на том подручју око три хиљаде становника. Данашњим генерацијама дјелује нестварано да је тако било некада. Сада је ово само једно обично, опустјело село на транзитном путу у коме заноћи, ни мање ни више, него један становник.

Они старији са сјетом се сјећају времена када је Дивин био мјесто живота и окупљања, општина која је имала Основну школу, у којој је школско звоно на наставу сабирало више стотина ученика из овог и околних села.

Исти, из тих генерација, додуше као кроз маглу, присјећају се да је дивинској општини, уз сточарство, радан народ узгајао и дуван, често она херцеговачки „равњак“, са малим бројем листова, али квалитета каквог му није било равна. Данас нигдје ни струка, ни листа дувана, ни пркосне стабљике кукуруза.

Мирјана Билинац, рођена 1956.године у породици Јововић из Дивина, младост је провела у овом мјесту. Прва три разреда основне школе похађала је у Фатници, јер, каже, у школи у Дивину није било довољно мјеста за све ђаке.

–Колико ме сјећање служи, када сам прешла у школу у Дивин,  тада је било пуних осам огромних учионица, у мом разреду било је око тридесет петоро вршњака. Када би се завршила школа, ка Кутима и Давидовићима кренула би ријека дјеце – тадашњи Дивин врвио је од живота, присјећа се Мирјана.<бр /> <бр />Сјећа се она и тадашњег Дома здравља, који је имао сталног љекара и стоматолога, Пољоприврене задруге, Поште, Матичног уреда који је радио сваки дан, двије кафане, продавнице у којој се могло наћи све „од игле до локомотиве“…

Дивин је, каже, имао све оно што треба да има једна општина. А оно најважније, имао је људе који су били вриједни и радни, задовољни животом и усмјерени једни на друге, увијек спремни да помогну, расположени за здраво дружење и шалу.

Мирјана се 1976. године одселила из Дивина и од тада са својом породицом живи далеко од родне Херцеговине.

Ипак, и данас, колико јој могућности дозвољавају, бар два пута годишње сврати до родне груде – у свој Дивин, да обиђе и отвори кућу. Сјетно прича да је мине жеља за лијепим, младалачим данима, пуним животне ведрине, проведеним у овом питомом мјесту.

–Кад узмем кључ да откључам врата, задрхти ми рука, ухвати ме туга, ал шта ћеш, прича Мирјана.

<имг срц="/стораге/имагес/2026/07/09/417315/некад-опстина-са-3000-људи-данас-са-једним-цовјеком-2.wебп" алт="" wидтх="1024" хеигхт="768" />

Најбољи хроничар живота у Дивину засигурно је Петар Перо Љубомирац, власник култне кафане „Одмор“. Била је на правом мјесту за путнике намјернике, пролазнике, случајне и непознате госте. Кафана је отворена 1981. године. За четири и по деценије запамтио је Перо много људи и догађаја, па се данас са дозом сјете враћа у времена када је Дивин био „мравињак“.<бр /> <бр />–Четрдесетеро је овдје ноћило сваку ноћ, пуно било, двије кафане, двије продавнице, мјесна канцеларија, земљорадничка задруга. Од људи из Врањске до Милавића, Кути, Кукричја, Лукавца, Зовог Дола до Ораховица све је долазило овдје. Вјерујете,  сада зими за десет дана деси се да не сврати нико, прича нам Перо.

Уторак је, сјећа се Перо, неформално важио као пазарни дан када је сеоска продавница била на располагању највише комшијама из сусједних села.

–Кад сам завршио осми, мислим, да нас је било 220 од првог до осмог разреда: два одјељења петог и два одјељења седмог разреда. Нисмо ми могли уторком отићи у продавницу зато што су ови из околних села долазили ту и куповали брашно, пшеницу, товарили на коње и гонили у своје село, значи нама дјеци је било забрањено уторком да долазимо у продавницу. Можда би се многи и сад вратили, али су куће оборене и запуштане, прича Перо.

Сада златно доба Дивина станује у сјећањима. Пољопривредна задруга је, кажу, затворена почетком двијехиљадитих, а продавница „код Шеме“ не ради више од пет година. У село је стигао асфалт, струја, расвјета… ал, отишло је оно најважније – људи. Касно за погодности у Дивину. Једини мјештанин у селу сада је Вида Шакотић.

О временима која су пресудила овом мјесту и његовим становницима свједоче оронуле и напуштене куће.

Од свега поменутог, чиме се могла подичити ова варошица у прошлим временима, у Дивину и данас поносно стоји један објекат – зграда Основне школе.

Не тако давно, утихнуло је и оно преостало школско звоно, које је са сеоских путељака сазивало ђаке у учионице. Свједочи о једном времену, али, нажалост, ни она одавно не служи сврси за коју је грађена – да школује, васпитава и образује. Нема дјеце.

Некадашња школа уступљена је на коришћење кинеској фирми, чији радници већ неколико година изводе радове на изградњи ХЕ „Дабар“.

На фасади школске зграде више не стоји ни плава табла са натписом „Основна школа Свети Сава“, већ њен улаз сада красе кинеска слова, која знају прочитати само привремени станари.

(<спан стyле="цолор: #ба372а;"><а стyле="цолор: #ба372а;" хреф="хттпс://радиобилеца.цом/дивин-некада-опстина-данас-село-са-%Д1%98едним-становником/">Радио Билећа)  Фото: Радио Билећа

Коментари (11)

Прасеци

Па ста цека тај један, нека угаси свјетло и у Словенију..

Тито

У РСу свако село општина. Није ни чудо што сте банктот.

Одбрана Дивина

Људи ко це ратовати, ко це бранити ову геруду земље. Казе Молирад да це нас напасти муслимани, енглези, турци, хрвати, пакистанци, нијемци И албанци. Ко це, људи моји бранити Дивин?? Игор, Горица мозда??

СНСД Мали Луг

Јер волимо Стпску!

Воов

Некад Босна и Херцеговина у саставу велике и добре Југе, а данас квазирепублика и фантомска федерација које једва крпе крај с крајем и слузе само за богацење сацице кримоса и армије запослених на будзету.

Свети Сава?

Ето, ни то не помаже онима који су спреми да издају и ту светињу због похлепе! Па како тако? Па шта је нама свето? Изгледа да ипак вјера у Србина није јака нити је кад била! Зашто су сви отишли? Побогу, зашто!? Па ето, Свети Сава! Толико смо се борили да то име стоји а опет нико не мари! Мени је мука! Прстанимо више да намећемо људима нешто у шта очигледно не вјерују! Свима је битан новац а не Свети Сава! Прихватимо то као чињеницу! ЉЕПШЕ је било када религија није била најважнија И поред свега! Ми смо лажни вјерници јер вјерујемо изразито због околине а не због себе! А када дође криза, сви бјеже И напуштају СВЕ па и светиње!

Јово

Ајде макар је тај један цовјек Србин, па је цовјеку лаксе.

ре

А сто је лаксе?

Некадашњи ђак

У овој причи има неких изјава или новинарских грешака које не одговарају истИни. Дивин је прије свега био административни центар околних села. Највише је имао око 25 житеља. Није имао стално запошљеног љекара и стоматолога. Они су долазили уторком из БИЛЕЋЕ.

Греске

Врло цести у овим вијестима

Рудо

Подриње је болна тацка Рс. Скорија будуцнос сви Херцеговци у Требињу. Хеликоптераси долете на крилима Рс. налију се наједу се па пали хелиц назад у цивилизацију. Демографија није проблем власти Рс. Њихова крилатица је завади па владај

Величина текста