Бањалучанин за мјесец дана зарадио више од 288.000 КМ

Ријеч је о највећем појединачном нето примању пријављеном у Републици Српској у првих шест мјесеци ове године, потврђено је за "Независне новине" у Пореској управи Републике Српске.

Поређења ради, просјечна плата у Републици Српској у јуну износила је 1.682 КМ, што значи да је овом раднику исплаћена око 171 просјечна мјесечна плата.

Првих пет највећих плата исплаћено у Бањалуци

Према подацима Пореске управе Републике Српске, на другом мјесту листе пет највећих исплаћених нето примања налази се такође радник из Бањалуке, запослен у услужним дјелатностима из области информационих технологија, којем је исплаћено 225.168 КМ.

"Треће мјесто заузео је још један Бањалучанин запослен у области осталих личних услужних дјелатности, са нето примањем од 151.314 КМ. И на четвртој позицији налази се радник из Бањалуке који је запослен у дјелатности изнајмљивања и давања у закуп (лизинг) осталих машина, са исплаћених 148.734 КМ", казали су из Пореске управе.

Пето мјесто на листи највећих појединачних нето примања припало је још једном раднику из Бањалуке, запосленом у области осталог новчаног пословања (посредовање), којем је исплаћено 122.413 КМ.

Сви наведени износи односе се на појединачна мјесечна нето примања пријављена у Републици Српској током првих шест мјесеци ове године.

Станић: Таква примања могућа само у изузетним случајевима

Економиста Миленко Станић рекао је да се такав ниво примања може оправдати једино у случају великих научних или технолошких открића.

"Ми таква открића немамо, нити су регистрована, нити заштићена", рекао је Станић.

Он је појаснио да овако висока примања могу бити резултат извлачења новца по основу добити, о чему се често говори, јер ниска стопа опорезивања добити од 10 одсто омогућава појединим послодавцима да исплате врше кроз добит и дивиденде, умјесто кроз редовне плате на које се плаћају порези и доприноси који укупно износе око 38 одсто.

"Ово је вјероватно сплет више фактора. На једној страни претпостављам да се ради о исплатама по основу дивиденде, док је на другој страни вјероватно ријеч о мањим организацијама и предузећима који су дошли до одређених пословних аранжмана. Такви послови често могу бити повезани са државним организацијама и институцијама, али и са пословима који се налазе у сивој зони, гдје се за мање вриједне послове остварују веће накнаде", рекао је Станић.

Истакао је да је у овај случај вјероватно укључено више фактора и да се таква примања не могу остварити редовним радом и пословањем.

"Такви износи могу се остварити можда у одређеним специфичним индустријама, попут кладионичарске, али у нормалном пословању нису реални", навео је Станић.

Потребна другачија пореска регулација

Он је нагласио да, када се упореди просјечна плата од око 1.600 КМ са примањем од скоро 300.000 КМ, јасно је да постоји огромна разлика.

"То показује да порески систем мора имати регулацију која неће дозволити овакве аномалије. У многим земљама плате које значајно одступају од просјека додатно се опорезују. Што је веће примање, већа је и пореска стопа, односно примјењује се прогресивни систем опорезивања", рекао је Станић.

Према његовим ријечима, у Републици Српској не постоји такав систем, већ се исти принцип опорезивања примјењује на просјечне плате, али и на изузетно висока примања.

"Проблем је у реакцији државних органа који треба да успоставе порески систем којим се овакве појаве неће дозвољавати. Овакве аномалије могу бити повезане и са другим проблемима, попут разних ограничења", рекао је Станић.

Он је поновио да овако висока примања нису уобичајена ни за тржишне економије.

Како је додао, исплата тако високог износа није прихватљива за домаће услове, посебно уколико се ради о редовним мјесечним платама које се понављају.

"Тако високе исплате плата сигурно нису повезане само са радом и резултатима рада у тим предузећима", закључио је Станић.

(Независне) Фото: БН