Бранко Перић: Одјеци терора у дискотеци "Енигма"

Пише: судија Бранко Перић

Политички месија је државне институције премјестио у простор политичке партије, успостављајући парадржавну моћ коју одржавају његове партијске слуге и поданици, које за послушност награђује управљачким функцијама и приватним и породичним посједима и бизнисима. Стварна моћ је у његовим рукама, а привидна у легијама партијских поданика и послушника. На тај начин се константно слаби моћ институција и јача моћ политичког вође који се идентификује са државничким божанством.

Када слуге и поданици погријеше, па ствари крену наопако, а погријеше готово увијек, пред народ иступа вођа који признаје да су слуге незналице и стока једна грдна коју треба кажњавати. И стока се пред мудрим господаром умири и побуна се утиша. Већ виђено у далекој и блиској прошлости!

Некако тако ће се, по свему судећи, стишати побуна и огорчење грађана Пала, након што је вођа хеликоптером полиције Републике Српске слетио на Пале, заједно са директором и министром полиције, гдје је у разговору са претученим младићима и грађанима Пала признао да је полиција примијенила прекомјерну силу, због чега појединци треба да одговарају.

Да функционишу институције Републике Српске, антитерористичка формација полиције не би интервенисала у једној локалној дискотеци како би, како се касније сазнало, утврдили да ли обезбјеђење дискотеке функционише у складу са законом.  А обезбјеђења и заштитарске фирме су, зна се, партијски посјед. Локална власт у Палама је отказала послушност и треба бити кажњена. Трампизам на наш начин!

У државама у којима постоје институције извршне власти, рад привредних субјеката контролишу надлежне инспекције, а не антитерористичка полиција. За полицијске претресе лица и пословних објеката потребно је да тужилаштво прикупи информације и доказе о основима сумње да је почињено кривично дјело, на основу чега надлежни суд издаје наредбе о претресу лица и пословних просторија. Поступање без основа сумње и доказа је самовоља која угрожава слободе и права грађана. А епилог интервенције у дискотеци на Палама није било хапшење евентуалних извршилаца кривичних дјела него политички обрачун који се изродио у премлаћивање и злостављање недужних грађана.

Након оваквог епилога полицијске акције и јавног реаговања о полицијском насиљу, употреби силе и наношењу повреда грађанима у дискотеци “Енигма”, МУП Републике Српске морао се огласити саопштењем да ће се о догађају обавијестити Тужилаштво Републике Српске како би се предузеле законом прописане истражне радње и утврдиле околности случаја, те прикупили докази о евентуалном извршењу кривичног дјела злоупотребе овлаштења, насилничког понашања или неког сличног кривичног дјела. То би био законит поступак у коме би институције показале да у Републици Српској постоји владавина закона и да грађани могу имати повјерење у државне институције.

Умјесто законитог поступања институција, директор Полиције и министар унутрашњих послова потрчали су да саопште јавности да није било примјене силе, па ни њене прекомјерне употребе. Ко смије да оптужи припаднике преторијанске гарде вође!? Догодило се исто што смо видјели у случају, још увијек неразјашњене, смрти Давида Драгичевића, када су министар и директор полиције у току истраге заказали конференцију за јавност на којој је министар изјавио да се не ради о кривичном дјелу убиства. Министар полиције, а ни полицијски дужносници, немају право да се прије одлуке Суда изјашњавају о врсти кривичног дјела, или извршиоцима. Био је то случај из кога се јасно видјело кршење закона од стране полицијских структура, са очигледном намјером да се кривични случај заташка, разводни и усмјери у погрешном правцу.     

Али, ђаво не мирује! Након полицијских саопштења на Палама се појављује Милорад Додик, предсједник владајуће политичке странке (СНСД), који разговара са злостављаним и претученим гостима дискотеке, након чега изјављује да је било полицијског насиља и тјелесних повреда грађана, што ће се морати истражити и одговорне починиоце казнити. Страначки лидер, који је дошао на Пале у хеликоптеру МУП-а, демантовао је изјаве функционера највише полицијске власти и грађанима послао поруку да полицијским институцијама не треба вјеровати и да само он може одлучити шта се догодило и шта се треба догодити. Већег понижења за полицију и министра полиције није могло бити.

Појављивање политичког лидера владајуће странке у кривичном случају за који тужилац још није стигао ни отворити кривичну истрагу представља неприхватљиво и незаконито уплитање у правосудни случај и ометање истраге. Ароганција јавно демонстриране политичке моћи грађанима шаље поруку да тужилачког мијешања у случај неће ни бити. Послушни тужиоци ће ћутати као и много пута до сада и правити се да за случај безакоња нису надлежни. Слом судске власти је потпун и очигледан.

Занимљиво је да се у оптицају код свих актера догађаја појавила теза о полицијској “прекомјерној употреби силе”. Прекомјерна употреба силе може постојати само ако је употреба силе била заснована на закону (пружање отпора, опасност од бјекства). Околности случаја не указују да је било законите употребе силе, тако да се не може говорити о њеној “прекомјерној употреби”. Било је то класично полицијско насиље над невиним грађанима.

Околности антитерористичког терора (каква иронија!) у дискотеци “Енигма” потврђује тезу да Република Српска није држава снажних институција и владавине закона. Одавно се зна да тамо гдје нема снажних институција, нема ни државе. Због тога се о сталном подривању институција мора отворено и јавно говорити. Ако Милорад Додик мисли да је он синоним и симбол државе, заборавља да ће с његовим одласком, по божјем послању, или неком другом силом, нестати и оно у шта се он куне и с чиме се идентификује. А за нестанак неће бити одговоран нико осим њега!

Биће то освета историје коју је сам режирао.

судија Бранко Перић

(Бука) Фото: БН